Svetske ekonomije će se boriti za investicije

Američki institut međunarodne ekonomije Petersona pozabavio se pitanjem šta će biti sa svetskom ekonomijom u slučaju da zemlje ne uspeju da izrade zajednički stav u Dohijskoj rundi pregovora o STO. Da podsetimo da za 11 godina pregovora zemlje sa razvijenom ekkonomijom i zemlje u razvoju nisu uspele da dođu do zajedničkog imenioca u pregovorima o liberalizaciji trgovinskih barijera. Situaciju je pogoršala svetska finansijska kriza. Ako se runda u Dohi i dalje bude razvlačila, svetskom trgovinskom sistemu preti raspad, smatraju američki eksperti. Slične zaplašujuće prognoze ni iz daleka nisu novost, ističe savetnih Instituta za savremeni razvoj Nikita Maslenikov.

To nije jedini slučaj kada nam nude alarmantni scenario povodom budućnosti svetske trgovine. Situacija u međunarodnoj trgovini danas nije veoma dobra. Prošle godine tempo rasta se smanjio više nego dvostruko. Direktor STO objavio je prognozu analitičara organiazcije. Ona se svodi na to da će se svetska trogina 2012. uvećati najviše za 4%. Odatle se izvodi zaključak da je krajnje važno da se restartuje globalni trgovinski režim, za šta se ključ nalazi opet na strani runde u Dohi.

Ali čak ovaj korak teško da će pomoći da se očuva status-kvo uveren je ruski ekonomista Mihail Hazin.

Neizbežno će se desiti raspad sveta na valutne zone, u svakoj će biti sopstveni sistem podrške potražnje, i one će između sebe sarađivati mnogo manje nego unutar ovih zona.

Drugo pitanje je da će po mišljenju instituta Petersona nadalje korist biti na strani SAD i Japana, dok Rusiju, Indiju i Kinu čekaju ozbiljne ekonomske teškoće.

Najverovatnije slične prognoze imaju jedan cilj – da prevuku u svoju korist pažnju investitora. I ovde mišljenje eksperata često igra važnu ulogu. U svetske ekspertske krugove se unose ocene, između ostalog i krajnje. U datom slučaju to je naravno vezano sa popularizacijom pozicija SAD. Čitav njihov finansijski sistem danas se bazira na ceni refinansiranja bondova državne blagajne SAD. Danas je cena zajmova otprilike 1%. Ako se cena refinansiranja podigne do 3% to će već biti neizdrživo budžetsko breme za SAD i moraće da se tako smanjuju troškovi da će to realno dotaći standard stanovništva SAD, smatra ekspert Josif Diskin. Upravo ovaj scenario je noćna mora za one koji određuju ekonomsku politiku Amerike. Slične prognoze treba da budu vakcina od ove noće more kako globalni investitori ne bi usmeravali sredstva na tržišta zemalja u razvoju, već kako bi ih kao i ranije slali na refinansiranje bondova blagajne SAD.

Ipak čak naugledniji eksperti nisu u stanju da utiču na ekonomske procese. A oni za sada svedoče o tome da se u svetu pojavljuju nove snage. I BRIKS je jedna od ključnih organizacija čija uloga će samo rasti.