Da li je zlato prestalo da mami?

Cijena zlata se menja svakodnevno. U toku poslednjih dana vidi se pad cene plemenitog metala. Prođena je psihološki važna granica od 1600 dolara za finu uncu. Zatim se situacija promenila: investitori su opet počeli da kupuju zlato. Stoga nema smisla govoriti da su investitori spremni da se ozbiljno i zadugo okrenu od zlata.

Porast cene zlata je bio dug i stabilan. Samo 2011. godine ona je povećana 10%, a za prva tri meseca žuti metal je prikupio još skoro 7%. I u aprilu se situacija naglo promenila: zlato je pojeftinilo za pola procenta. Uzrok gubitka je čudna situacija na tržištu. Evropa i Amerika nisu uspele da pronađu izlaz iz krize, ističe stručnjak za finansijska tržišta Mihail Kozakov:

Došlo je do još jedne u nizu procena rizika u vezi s novom eskalacijom evropske krize i slabim statističkim podacima iz SAD u vezi s nezaposlenošću i po drugim pokazateljima. Međutim, zlato je takođe uticalo na to da FRS zasad nije prozborilo ni reči o novom programu za stimulaciju QE 3 (Quantitativeeasing), a neki analitičari koji su prognozirali dalji rast cena zlata, upravo su čekali početak ovog programa.

Međutim, na fonu mračnih pretpostavki analitičara realne kotacije raduju, ističe finansijski analitičar Andrej Dirgin:

Pad svetskih cena zlata uslovljen je porastom optimizma na svetskim plaftormama fondova. Bez obzira na prilično mračne prognoze za evrozonu vidimo rast kotacija. Prirodno, porast pozitivnih raspoloženja na svetskim plaftofmama fondova negativno utiče na vrednost zlata, zato što je zlato tradicionalni instrument za hedžiranje rizika.

Na kraju je nastala situacija da je zlato izgubilo svoje privlegije i sad se ni po čemu ne razlikuje o drugih sirovina. A pošto razgovori o mogućoj recesiji u Evropi ne jenjavaju, investitori prodaju zlato, kao i drugu sirovinsku aktivu. Raste bojazan i u vezi s budućnošću evra. Tako se zlato nalazi na jednom tasu, a na drugi se smestio američki dolar. I on, sudeći po svemu, sad ima prednost, kaže u zaključku Mihail Kozakov:

Ovo govori o tome da će američki dolar u bližoj budućnosti biti jak, a u obratnoj srazmeri s jakim dolarom je slabo zlato. Najnoviji pad se odvija u okviru opšte tendencije na svim finansijskim tržištima kad ljudi izbegavaju rizike, oni izbegavaju svu rizičnu aktivu. Ono što se dešava još jednom potvrđuje da zlato nije "tiha luka" u kojoj se može sačekati da oluja prođe. Zlato je običan mešetarski instrument i ljudi ga kupuju i prodaju u skladu s onim što se dešava na tržištu u celini.

A ni investitori se nikad neće odreći ovog instrumenta, ističe Andrej Dirgin:

Investitori će uvek određeni deo svojih investicija čuvati u plemenitom metalu kako u slučaju naglog zaoštravanja situacije u svetskoj ekonomiji ne bi izgubili sve. Zlato ostaje prilično privlačna aktiva pre svega zato što sad tempo rasta vađenja zlata uveliko zaostaje za tempom rasta potrošnje zlata. Zbog toga će u narednih 5 godina potražnja biti veća od ponude, što će dovesti do porasta vrednosti zlata na svetskom robnom tržištu.

Takođe, ne treba zaboravljati ni da se zlato nalazi u polju interesovanja Centralnih banaka, kako zemalja u razvoju, tako i razvijenih zemalja. I dok su prve igrale aktivnu ulogu u prethodnom rastu cena zlata, druge samo jednom aluzijom da će odbiti da pomažu slabije ekonomije mogu da podignu zlato do novih visina.