Severni tok povećava kapicitet

Narednih godina isporuke prirodnog gasa iz Rusije u zemlje EU putem gasovoda Severni tok mogu da budu bitno povećane. Radovi na proceni mogućnosti izgradnje jednog ili dva dopunska cevovoda trajaće  8  meseci, posle toga će biti doneta odgovaraća odluka.

Podsetimo, pre godinu dana je nemački kancelar Angela Merkel odustala od razmatranja mogućnosti izgradnje dopunskog trećeg cevovoda Severnog toka. Šta je uticalo na promenu situacije – uzimajući u obzir da su upravo nemačke kompanije  jedni od osnovnih deoničara tog projekta?  Verovatno je reč o nizu činilaca, koji primoravaju zapadnu stranu da bude elastičnija. Pre svega je to kriza, koja i dalje traje u zemljama EU.  To objektivno smanjuje mogućnosti EU u vođenju samostalne igre na energetskim tržištima – između ostalog, u traženju novih dobavljača ili razradi alternativnih izvora energije. Međutim, Evropljani ne mogu  a da ne uzimaju u obzir da članice EU uvoze oko polovine neophodnih energenata, te će u perspektivi zavisnost EU od spoljnih izvora energije rasti.

Nije tajna da su niz država severoevropskog regiona, kao i neki činovnici Evrokomisije i dalje  skeptični prema projektu Severni tok, pripisujući mu maltene ulogu ruskog geopolitičkog koplja, usmerenog u srce Evrope, bez obzira na to što su Evrokomisija, parlament i Savet EU objavili Severni tok projektom, koji odgovara interesu čitave Evrope i dodelili mu status transevropske mreže.

Međutim,  pragmatični finansijsko-ekonomski činioci mada sporo,  ipak traže da se prizna korist od saradnje s Rusijom u energetskoj oblasti, - istakao  je u razgovoru s dopisnikom Glasa Rusije generalni direktor ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov.

Projekte gasovoda, koje realizuje Rusija, često kritikuju za tobožnju skupoću i velike investicije. Međutim, danas u svetu svi takvi projekti nisu jeftini. Međutim, pomorski deo Severnog toka u odnosu na slične zapadne projekte nije baš toliko skup. On se potpuno uklapa u standardne obime finansiranja takvih radova. Podsetimo da naglo poskupljuje upravo gasnotransportni projekat Nabuko, koji podržavaju EU i SAD. Prvobitni njegov iznos se procennjivao u 8 milijardi evra, danas je reč o 14 milijardi. Kriza traži od Evropljana da štede. Međutim, Severni tok već deluje, te je već dokazao svoju efikasnost sa gledišta  osiguranja energetske bezbednosti Evrope.

U jednom od poslednjih referata Nacionalnog obaveštajnog saveta SAD pitanja energetske bezbednosti su u centru globalnih geopolitičkih igara. Zato ne vredi da se čudi što geopolitičke borbe oko Severnog toka teško da će prestati narednih godina.