Najjači računar na Balkanu nalazi se u Srbiji

14.05.2012. god.

Nadogradnjom superračunara “Paradoks” u Institutu za fiziku, koja će se obaviti u narednih nekoliko meseci, Srbija će dobiti najjači superkompjuter na Balkanu, vredan oko milion evra.

- U sadašnjoj konfiguraciji ima 1.100 procesora. Računar sada radi na sedam tera flopsa, a to je 7.000 milijardi opreracija u sekundi - kaže za “Blic” Aleksandar Bogojević”, zamenik direktora u Institutu za fiziku.

Troškovi oko računara se do sada mere stotinama hiljada evra, a kada se nadogradi, vredeće oko milion evra. Nadogradnjom će računar imati 5.000 procesora i radiće na 40 tera flopsa, odnosno 40.000 milijardi operacija u sekundi. Procesori će tada međusobno komunicirati 80 puta brže nego sada.

- Računar je sličan običnom, samo je jači i brži. Ova digitalna biblioteka trenutno ima oko 60 terabajta ili 60.000 gigabajta, specijalno namenjenih, a posle nadogradnje će imati duplo više - ističe Bogojević.

U Evropi postoji mreža superračunara koji međusobno komuniciraju, a matica je CERN. Koristi se tako što se postavi pitanje s bilo kog drugog kompjutera. Sistem zatim najpre proveri da li je korisnik iz istraživačke ili komercijalne institucije. Zahtev se prosleđuje stotinama računara koji sami “provere” gde je najbolje da se taj zadatak reši. Neki odgovori onda sižu iz Rusije, Turske, Nemačke... “Paradoks” zasad najviše koriste Institut za fiziku, Astronomska opservatorija, te Hemijski i Biološki fakultet. Koriste ga i međunarodne institucije koje učestvuju u CERN projektu.

- CERN je najveći naučni eksperiment na svetu i najveća mašina ikad napravljena. Veliki je kao Beograd, a toliko i košta. U suštini, to je mikroskop pa mora nešto da se prisloni uz njega. Zato ima dva velika detektora, Atlas i Cms, koji su veliki kao zgrada i nalaze se 100 metara pod zemljom. U ta dva detektora informacije stalno ulaze, ali pošto ne mogu da se skladište u jedan računar, pakuju se u mrežu superračunara, između ostalog i kod nas - priča Bogojević uz opasku da “to što smo i formalno ušli u CERN mnogo znači, jer i naši stručnjaci mogu da učestvuju u stvaranju nove tehnologije”. Svaki umreženi superračunar, kako kaže, pomaže tom mikroskopu da analizira neku pojavu, a nekad se otkrije nova čestica. Na sličan način je svojevremeno otkriven i internet.

Trenutno se preko našeg superračunara radi šest projekata.

Izvor
Blic

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »