Најјачи рачунар на Балкану налази се у Србији

14.05.2012. год.

Надоградњом суперрачунара “Парадокс” у Институту за физику, која ће се обавити у наредних неколико месеци, Србија ће добити најјачи суперкомпјутер на Балкану, вредан око милион евра.

- У садашњој конфигурацији има 1.100 процесора. Рачунар сада ради на седам тера флопса, а то је 7.000 милијарди опрерација у секунди - каже за “Блиц” Александар Богојевић”, заменик директора у Институту за физику.

Трошкови око рачунара се до сада мере стотинама хиљада евра, а када се надогради, вредеће око милион евра. Надоградњом ће рачунар имати 5.000 процесора и радиће на 40 тера флопса, односно 40.000 милијарди операција у секунди. Процесори ће тада међусобно комуницирати 80 пута брже него сада.

- Рачунар је сличан обичном, само је јачи и бржи. Ова дигитална библиотека тренутно има око 60 терабајта или 60.000 гигабајта, специјално намењених, а после надоградње ће имати дупло више - истиче Богојевић.

У Европи постоји мрежа суперрачунара који међусобно комуницирају, а матица је ЦЕРН. Користи се тако што се постави питање с било ког другог компјутера. Систем затим најпре провери да ли је корисник из истраживачке или комерцијалне институције. Захтев се прослеђује стотинама рачунара који сами “провере” где је најбоље да се тај задатак реши. Неки одговори онда сижу из Русије, Турске, Немачке... “Парадокс” засад највише користе Институт за физику, Астрономска опсерваторија, те Хемијски и Биолошки факултет. Користе га и међународне институције које учествују у ЦЕРН пројекту.

- ЦЕРН је највећи научни експеримент на свету и највећа машина икад направљена. Велики је као Београд, а толико и кошта. У суштини, то је микроскоп па мора нешто да се прислони уз њега. Зато има два велика детектора, Атлас и Цмс, који су велики као зграда и налазе се 100 метара под земљом. У та два детектора информације стално улазе, али пошто не могу да се складиште у један рачунар, пакују се у мрежу суперрачунара, између осталог и код нас - прича Богојевић уз опаску да “то што смо и формално ушли у ЦЕРН много значи, јер и наши стручњаци могу да учествују у стварању нове технологије”. Сваки умрежени суперрачунар, како каже, помаже том микроскопу да анализира неку појаву, а некад се открије нова честица. На сличан начин је својевремено откривен и интернет.

Тренутно се преко нашег суперрачунара ради шест пројеката.

Извор
Блиц

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Караганов: Како Русија може да победи у новом светском рату

Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...

Умрежени за сукоб: израелски „BLACK CUBE“ и инфилтрација Европе

Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...

Ножеви су извучени: да ли се спрема преврат у Кијеву?

Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...

Месец дана рата показао је стратешки неуспех напада на Иран — РТ

Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....

Да ли је повлачење из Отавске конвенције још један почетак краја?

Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...

Виткоф у Москви — РТ

После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....

Остале новости из рубрике »