Tajni inženjer: Sergej Pavlovič Nepobedimi - tvorac sistema Iskander

Dobro obrazovanje i pravilni rad sa omladinom glavni je uslov razvoja tehnologije naoružanja i odbrane zemlje. U to je uveren legendarni inženjer Sergej Nepobedimi, tvorac raketnih kompleksa Oka i Iskander-M.

Skoro čitavog svog života Sergej Pavlovič Nepobedimi bio je jedan od najtajanstvenijih ljudi SSSR. On nije smeo da odlazi u inostranstvo, a njegovu fotografiju nije štampalo ni jedno izdanje. Rezali su ga čak sa zajedničkih fotografija. Po glasninama, nekoliko decenija CIA je lovila legendarnog inženjera, pokušavajući da sazna bar kako on izgleda. Njegove razrade: raketni kompleksi Maljutka, Šturm, Igla, Točka, Oka, u svetu su bile isto toliko popularne kao i automat Kalašnjikov, ali dati im ime tvorca značilo bi faktički učiniti ih javnim. Između ostalog, samo prezime Nepobedimi je poteklo od nadimka koji je nosio deda Sergeja Pavloviča.



Za tehniku se Nepobedini zanimao od detinjstva, i u suštini prošao je zajedno sa domaćom naukom čitav dug put razvoja: od seoskih kovačnica do inženjerskog biroa.

Imao sam pet godina kada sam trčao u radionice. Veoma mi se dopadalo kako se kuje gvožđe i kako se spaja komad za komad. Kovač udara i ono se sliva kao zavareno. Zatim su nam došli prvi traktori. Bio sam veoma zainteresovan za svakakvu tehniku, sam sam pravio razne mašine.

Posle škole 1938. godine Nepobedimi je upisao institut Baumana. Za vreme Velikog Otadžbinskog rata nisu ga pustili kao dobrovoljca na front. Postojala je zvanična naredba da se u armiju ne uzimaju studenti treće, četvrte ili pete godine, kako bi se sačuvala intelektualna elita. Ali nedaleko od linije fronta Nepobedimi se ipak našao: u sastavu studentskog odreda kopao je rovove. U borbenim dejstvima nije učestvovao, ali avione i tenkove video je svojim očima. Upravo tada je rešio da će praviti oružje koje može da se suprotstavi tim gvozdenim mašinama, oružje za odbranu. Do sada njegovim glavnim pronalaskom on smatra operativno-taktički raketni kompleks Oka, uveden u naoružanje 1980. godine.

Minobacač puca na kratko rastojanje, on daje prilikom pucnja svu energiju, mina izleće određenom brzinom i na račun kočenja gubi brzinu – tako se ne može osigurati veliki domet. Ja sam prešao na drugi mehanizam, kada se raketa izbacuje a osnovni rad na kretanju se vrši u letu to pruža mogućnost da se uveća razdaljina. I konačno napravio sam najbolji uređaj u svetu sa dometom od 400 kilometara – Oku. U svetu niko nije imao takav sistem. Mi smo ovde pretekli Amerikance.

Ali 1989. godine u okviru realizacije Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju sa SAD svi kompleksi Oka bili su uništeni, mada formalno nisu potpadali pod važenje tog sporazuma. Tada je Nepobedimi rešio da napusti dužnost generalnog inženjera Konstruktorskog biroa mašinogradnje u Kolomni, ali na kraju je uspeo da napravi projekat raketnog kompleksa koji bi mogao da zameni Oku, sada svetski poznati Iskander-M.

Ranije nas je na svakakve prijemove u Moskvu pozivalo visoko rukovodstvo. Razgovarao sam sa Lagutinom iz KB Teromotehnika, on mi je rekao: Vidi, prilazi ti Miahil Sergejevič. Tada sam razgovarao sa njim i dali su mi mogućnost da umesto uništenog najboljeg u svetu uređaja Oka napravim novu raketu. Tako se pojavio Isnakder i ja sam za njega napravio skicu.

Političari odavno razgovaraju o razoružanju, o tome da 21. vek treba i može da postane miran. Ali Sergej Nepobedimi je siguran da se ne može do kraja verovati sličnim rečima. Svako smanjenje u prvom redu treba da se tiče ofanzivnog naoružanja, ali ne sme se dirati odbrana. Kao čovek koji je čitav život potrošio na to da napravi za zemlju stabilan štit, on je do danas uveren da je to glavni zalog uspeha na međunarodnoj areni.