Drugo rođenje trijumfalne kapije

U Moskvi u noći između 30. i 31. maja montirana je obnovljena skulptura Boginje Pobede koja ovenčava Trijumfalnu kampiju na Kutuzovskom prospektu. U potpunosti će radovi na obnovi kapije, priređeni povodom 200-godišnjice pobede u Otadžbinskom ratu 1812. protiv Napoleona, biti završeni u septembru.

Lovorovim vencem, visoko podignutim u ruci, krilata Boginja proslavlja ruske ratnike. Ona kao da leti iznad Trijumfalne kapije koju pridržava pst pari gvozdenih stubova od 12 metara. Među njima u veličanstveno mirnim pozama zamrle su statue ratnika – alegorične figure Pobede, Slave i Hrabrosti. Na borbe podsećaju samo bareljevi na zidovima: Izgnanje Francuza i Oslobođena Moskva, predstavljena u vidu ruske lepotice. Ona je u poluležećem položaju i oslanja se na štit sa drevnim grbom. Ne pruža otpor, ali nije ni pokorena, takav je smisao ove alegorije...

Zaista, 1812. godine, posle krvave Borodinske bitke kod Moskve, koja nije dala prednost ni Rusima, ni Francuzima, grad je ipak morao da se preda Napoleonovoj vojsci. Takvu odluku, na prvi pogled nedopustivu sa političke i moralne tačke gledišta, doneo je vrhovni komandant ruske armije feldmaršal Mihail Kutuzov. On je bio siguran: Gubitkom Moskve nije izgubljena Rusija. Svojim ustupanjem Moskve pripremićemo pogibiju neprijatelju.

Vreme je pokazalo dalekovidost Kutuzova. Već 1814. godine ruske trupe, isteravši Francuze sa svoje teritorije i oslobodivši Evropu, ušle su u Pariz. Naučni saradnik muzeja panorame Borodinska bitka Lada Mitrošenkova u intervjuu za Glas Rusije govori:

Razbivši armiju Napoleona, ruske trupe su se vraćale iz Evrope u tadašnju prestonicu imerije Sankt-Peterburg. I prvo je drvena trijumfalna kapija bila napravljena upravo tamo. Ali kasnije car Nikolaj Prvi, koji je želeo da ovekoveči sećanje na rat u raznim oblicima, na raznim mestima i što je moguće očiglednije i svečanije, poželeo je da Trijumfalna kapija bude i u Moskvi.

Moskva je u međuvremenu počela ponovo da se gradi posle čudovišnog požara, koji je izbio kada je u grad stupio Napoleon. Obnovu grada poverili su naturalizovanom Italijanu, čuvenom arhitekti Osipu Boveu. Stambene zgrade, pozorišta, najveći gradski ansambli gradili su se po njegovim projektima. Poslednja je bila Trijumfalna kapija.

Jasna i mirna svest o pobedi – evo šta je po Boveovoj zamisli trebalo da odražava spomenik. Ideju arhitekte po njegovim crtežima ostvarili su ruski skulptori Ivan Vitali i Ivan Timofejev. Kapija je bila podignuta 1834. godine, ali ne na tom mestu gde stoji sada.

Trijumfalnu kapiju preneli su na Kutuzovski prospekt 30-ih godina. Novo mesto trijumfa je simbolično: na nekoliko koraka od kapije nalazi se Poklona gora, nekada najuzvišenije mesto u Moskvi, odakle je svako smatrao za čast da se pokloni velikom gradu. Upravo ovde Napoleon je čekao i nije dočekao delegaciju sa ključevima Kremlja.

U blizini se nalazi muzej panorama Borodinska bitka, posvećen velikoj bitci 1812. godine. Povodom proslave 200-godišnjice pobede nad Napoleonom svi ovi spomenici su u većoj ili manjoj meri prošli obnovu.