Spomen-manija

Za 30. jun organizacije nacionalista Zapadne Ukrajine planirale su dve akcije. U gradu Kaluš Ivano-Frankovske oblasti će biti otkriven spomenik Romanu Šuheviču, a u Lavovu će biti održana prva ceremonija uručivanja nagrade Stepan Bandera.

Lideru Ukrajinske organizacije nacionalista Banderi na Zapadnoj Ukrajini podignuto je već više od 30 spomenika i spomen-ploča. Glavnom komandantu Ukrajinske ustaničke armije Šuheviču podignuto je u najmanju ruku 12 spomenika. Ta uporna spomen-histerija podseća na doba sovjetske vlasti, kada su vođama podizali spomenike u svim gradovima i selima. Upravo protiv te vlasti, kako smatraju današnji ukrajinski nacionalisti, borili su se za nezavisnost Ukrajine njihovi idoli. Oba su se pokazala u periodu Drugog svetskog rat, i to, ne samo vojnim akcijama protiv Crvene Armije.

U junu 1941. godine, posle zauzimanja Lavova od strane hitlerovskih snaga ekstremisti armije Šuškeviča su pobili u tom gradu nekoliko hiljada jevrejskih, poljskih i ruskih civila. 1942. godine je odred Šuškeviča Nahtigal sproveo kaznene ekspedicije u Belorusiji. Za 2 hiljade ubijenih partizana ga je nemačka komanda odlikovala Gvozdenim krstom. U julu 1943. godine na Volinji njegovi su ekstremisti likvidirali, prema različitim izvorima, od 35 do 125 hiljada poljskih seljaka. Kako je kazao vođa organizacije ukrajinskih nacionalista Stepan Bandera, «naša vlast mora da bude stravična». Još u aprilu 1941. godine na vanrednom skupu OUN u Krakovu je bio objavljen totalni rat svim nacioanlnim manjinama na Ukrajini. Potrebno ih je, kako je bilo rečeno u odlukama tog skupa, uništavati.

Izbor upravo 30. juna za održavanje tih akcija, koje slave Šuheviča i Banderu je huliteljski, - smatra direktor Fonda Istorijska memorija Aleksandar Djukov.

Reč je o tome da je upravo 30. juna 1941. godine posle ulaska u Lavov ukrajinskih nacionalista, tamo su počela prva masovna ubistva Jevreja i Poljaka. Ubistva su bila unapred isplanirana. Napad nacista na Sovjetski Savez omogućio im je da ga realizuju.

U periodu predsedništva Viktora Juščenka u Ukrajini mitovi su silazili sa lančane trake. Proslavljali su se istorijske ličnosti, koje su se izdvajale svojom rusofobijom. Pored toga su bili zaboravljeni ukrajinski heroji, koji su samopregorno ratovali protiv hitlerovske armije, naprimer, maršal Rodion Malinovski, general Ivan Černjahovski, pilot Ivan Kožedub. Nije ni čudo što je uoči redovnih predsedničkih izbora rejting Juščenka u Urkajini pao na 3 odsto. U centralnim i istočnim regionima zemlje mitovi i politika Juščenka nisu bili popularni. Međutim, svojom poslednjom predsedničkom naredbom on je dodelio Banderi i Šuškeviču zvanje Heroja Ukrajine. Protekle godine odlukom višeg administrativnog suda Ukrajine ta je naredba bila konačno ukinuta.

Mitovi postoje tamo, gde ne uvažavaju naučnu istoriju, gde ignorišu realne činjenice iz prošlosti, - tvrdi rukovodilac Centra istorije Rusije, Ukrajine, Belorusije Aleksandar Šubin.

Moram da kažem da pošteni ozbiljni ukrajinski naučnici ne izbegavaju te činjenice. Mnogo pišu o tome. Recimo, 2008. godine su izašli na ruskom jezikcu udžbenici iz istorije Ukrajine, koje su pisali akademski naučnici iz Kijeva. Tamo su sve te činjenice iznete u potpunosti. Zato smo sa iste strane barikada sa ozbiljnim naučnicima. Nažalost, malo ih poznaje onaj deo stanovništva, kod kojeg vladaju mitovi.

Ekstremisti Šuškeviča su sebe nazivali armijom besmrtnih. Izgleda, da u 21. veku njihovi sledbenici nameravaju da dokažu da je to tako. Sin Šuškeviča – Jurij je objavio u junu sveopštu mobilizaciju ukrajinskih nacionalista. Eksperti smatraju da aktiviranje desničarskih radikalnih snaga povezano je sa pripremom za predstojeće u jesen u Ukrajini parlamentarne izbore.