Sveopšta mobilizacija ruskih urbanista

1. jula će se granice ruskog glavnog grada proširiti – stvara se novi grad Velika Moskva, koji će obuhvatiti jugo-zapani deo oblasti. Nije isključeno da će lik moskovske aglomeracije odrediti ruski projektanti - lideri konkursa za preobražaj glavnog grada.

Činilo se neverovatnim da će ruski stručnjaci prihvatiti zadatak da preobraze grad, koji mora da prihvati 1600 kvadratnih kilometara. Međutim, već u junu 2011. godine ruski urbanisti, kojih nema mnogo, mobilisali su se. Ondašnji predsednik zemlje Dmitrij Medvedev istupio je za stvaranje Prestoničnog federanog okruga i prebacivanje dela funkcija glavnog grada van granica stare Moskve. Ustvari, to je značilo uređivanje spontanog rasta grada, resitovanje gradskog života. Urbanisti su ocenili razmere zadatka…

Ispalo je da navike planiranja grada u Rusiji nisu izgubljene. Što više, ruski urbanisti su postali lideri međunarodnog konkursa za preobražaj Moskve. Prema rezultatima drugog glasanja u takmičenju projekata u favorite su ušli radovi dva arhitektonska biroa – radionice Andreja Černihova i Ostoženke.

Razumljivo je zašto je Černihov među pobednicima. Njegova radionica je predložila najprirodniji za Moskvu put razvoja. Glavno je da je on najkomforniji za stanovnike.

Prema zamisli tog urbaniste, Velika Moskva će izgubiti centripetalnost. Život ne može da se odvija samo u jezgru grada i gasi se na periferiji, kako se dešava danas. U drugom slučaju aglomeracija je besmislena. Ideja grada sa više jezgara, koju predlaže Černihov, odražava potrebe grada.

Andrej Černihov predlaže da podeli aglomeraciju na 4 zone aktivnosti. Treba ih formirati, recimo, u naučnom gradu Trojicku, u rejonima aerodroma Domodedovo i Vnukovo. Novi centri aktivnosti će se razvijati i u starim granicama Moskve, između ostalog na zapuštenim industrijskim teritorijama. Prema zamisli Černihova, industrijskke zone moraju da nastave povlačenje iz centra, njihova mesta će zauzeti savremeni klasteri. Železničke stanice će takođe napustiti centar, njihove zgrade će postati muzeji. Time Černihov ne samo rešava čisto kombinatorske zadatke, već i podmlađuje grad. Njegova Velika Moskva je racionalno sagrađeni komforni grad gde vri život.

Drugi ruski biro-lider – Ostoženka – akcentira rešavanje transportnih problema: razvoj puteva i obuhvatanje predgrađa brzinskim metroom.

Transportnu generalnu liniju sprovodi i holanski biro OMA, međutim, ono pravi od Moskve aeropolis – uz pomoć nove mreže puteva zatvara oko nje prsten aerodromskih zona Šeremetjevo, Vnukovo i Domodedovo. To je rešenje u duhu svetskih trendova, - smatra član prezidijuma Saveta eksperata pri glavnom arhitekti Moskve Aleksej Klimenko.

Naš najveći problem je odustnost transportne mreže. Sve je povezano s centrom, dok je potrebno povezivati mesta, kuda ljudi stižu.

Jasno je, treba promisliti, kako da se u Velikoj Moskvi spreči transportni kolaps. Današnji glavni grad ne može da diše u zastojima. Međutim, ne sme se apsolutizovati transportna strana u životu grada. Ne bi trebalo da se Moskva pretvori u dodatak vazdušnih luka – centar usluga za putnike, koji putuju avionima, ubeđen je šef katedre urbanistike Moskovske arhitektonske visoke škole Ilija Ležava. Grad ima samostalnu vrednost, - ističe on.

Konačni lik moskovske aglomeracie će biti jasan tek 2013. godine. Nezavisno od toga, kakv će on biti, jasno je da će nova Moskva biti superskupi proekat. Rekonstrukcija Bostona, naprimer, koštala je 20 milijardi dolara. Koliko će koštati Velika Moskva, za sada nije jasno. Međutim, bilo koji troškovi se isplate, ako grad najzad postane udoban za život.