Свеопшта мобилизација руских урбаниста

1. јула ће се границе руског главног града проширити – ствара се нови град Велика Москва, који ће обухватити југо-запани део области. Није искључено да ће лик московске агломерације одредити руски пројектанти - лидери конкурса за преображај главног града.

Чинило се невероватним да ће руски стручњаци прихватити задатак да преобразе град, који мора да прихвати 1600 квадратних километара. Међутим, већ у јуну 2011. године руски урбанисти, којих нема много, мобилисали су се. Ондашњи председник земље Дмитриј Медведев иступио је за стварање Престоничног федераног округа и пребацивање дела функција главног града ван граница старе Москве. Уствари, то је значило уређивање спонтаног раста града, реситовање градског живота. Урбанисти су оценили размере задатка…

Испало је да навике планирања града у Русији нису изгубљене. Што више, руски урбанисти су постали лидери међународног конкурса за преображај Москве. Према резултатима другог гласања у такмичењу пројеката у фаворите су ушли радови два архитектонска бироа – радионице Андреја Чернихова и Остоженке.

Разумљиво је зашто је Чернихов међу победницима. Његова радионица је предложила најприроднији за Москву пут развоја. Главно је да је он најкомфорнији за становнике.

Према замисли тог урбанисте, Велика Москва ће изгубити центрипеталност. Живот не може да се одвија само у језгру града и гаси се на периферији, како се дешава данас. У другом случају агломерација је бесмислена. Идеја града са више језгара, коју предлаже Чернихов, одражава потребе града.

Андреј Чернихов предлаже да подели агломерацију на 4 зоне активности. Треба их формирати, рецимо, у научном граду Тројицку, у рејонима аеродрома Домодедово и Внуково. Нови центри активности ће се развијати и у старим границама Москве, између осталог на запуштеним индустријским територијама. Према замисли Чернихова, индустријскке зоне морају да наставе повлачење из центра, њихова места ће заузети савремени кластери. Железничке станице ће такође напустити центар, њихове зграде ће постати музеји. Тиме Чернихов не само решава чисто комбинаторске задатке, већ и подмлађује град. Његова Велика Москва је рационално саграђени комфорни град где ври живот.

Други руски биро-лидер – Остоженка – акцентира решавање транспортних проблема: развој путева и обухватање предграђа брзинским метроом.

Транспортну генералну линију спроводи и холански биро ОМА, међутим, оно прави од Москве аерополис – уз помоћ нове мреже путева затвара око ње прстен аеродромских зона Шереметјево, Внуково и Домодедово. То је решење у духу светских трендова, - сматра члан президијума Савета експерата при главном архитекти Москве Алексеј Клименко.

Наш највећи проблем је одустност транспортне мреже. Све је повезано с центром, док је потребно повезивати места, куда људи стижу.

Јасно је, треба промислити, како да се у Великој Москви спречи транспортни колапс. Данашњи главни град не може да дише у застојима. Међутим, не сме се апсолутизовати транспортна страна у животу града. Не би требало да се Москва претвори у додатак ваздушних лука – центар услуга за путнике, који путују авионима, убеђен је шеф катедре урбанистике Московске архитектонске високе школе Илија Лежава. Град има самосталну вредност, - истиче он.

Коначни лик московске агломерацие ће бити јасан тек 2013. године. Независно од тога, какв ће он бити, јасно је да ће нова Москва бити суперскупи проекат. Реконструкција Бостона, например, коштала је 20 милијарди долара. Колико ће коштати Велика Москва, за сада није јасно. Међутим, било који трошкови се исплате, ако град најзад постане удобан за живот.