Alžir obeležava 50. godišnjicu nezavisnosti

5. jula Alžirska Naroda Demokratska Republika obeležava 50. godišnjicu svoje nezavisnosti.

Poznato je da je Alžir jedna od retkih u Africi zemalja, koja je stekla svoju nezavisnost s oružjem u rukama. 1954. godine rodoljubske snage su počele nacionalno-oslobodilački rat protitv Francuske, koja je vladala Alžirom u toku 132 godine. Rat, koji je vođen uz ogromne žrtve, trajao je 8 godina (!), te je bio završen u julu 1962. godine proglašenjem nezavisnosti. U čemu je uzrok surovosti tog rata, te zašto Francuska, koja je lako odustala od svog statusa metropolije u Africi, nije htela da pruži Alžir Alžircima? – pitao je naš dopisnik Igor Jazon putem telefona Sergeja Filatova, posmatrača časopisa Međunarodni život, koji je ranije bio alžirski dopisnik centralnog lista iz sovjetskog doba Pravda.

"Za to su postojala dva razloga, - odgovara Sergej Filatov. – Prvo, Alžir nije bio kolonija. Savremeni učenici čitaju u udžbenicima da je Alžir bio kolonija Francuske. To nije tako. Francuska je smatrala Alžir delom svoje nacionalne teritorije. Zato Francuzi nisu hteli da pruže Alžiru nezavisnost. Drugo, toliko dugačka i uporna borba je rezultat istrajnosti i hrabrosti alžirskog naroda, koji se borio protiv kolonizatora, jer su to Francuzi zaista bili. Alžirci su s oružjem u rukama izvojevali nezavisnost svoje zemlje."

Današnje alžirske vlasti na čelu sa predsednikom Abdelazizom Buteflikom uspele su da spreče u Alžiru potrese, koje je izazvalo «arapsko proleće». Čime se može objasniti taj još jedan fenomen Alžira?

"Teško je izneti sve detalje, ali ću izneti moju pretpostavku, koja je eventualno istinita, - odgovara Sergej Filatov. – Reč je o tome da je 1990-h godina proteklog veka Alžir bio vakcinisan od budućih građanskih konflikata. U to je vreme na teritoriji Alžira bio vođen pravi građanski rat. Međutim, vlasti Alžira su uspele u suzbijanju tog konflikta i postigle manje više stabilnu slogu u društvu. Zato danas, kada se oko Alžira odvija arapsko proleće, Alžirci sigurno se sećaju tragične događaje od pre 2 decenije, teško da oni žela da se vrate u to doba. Danas je Alžir u mnogo boljem ekonomskom stanju nego 1990-ih godina. Povećanje svetskih cena nafte i gasa – dve glavne izvozne robe Alžira, omogućilo je ne samo popunjavanje budžeta i stvaranje krupnih zlatno-deviznih zaliha, već i povećanje životnog standarda stanovništva. Doduše, to nije obuhvatilo sve Alžirce – danas u zemlji živi više od 35 miliona ljudi, te vlada nezaposlenost, naročito mladih, među kojima su i diplomirani stručnjaci.

Međutim, uveren sam da će vlada i predsednik naći rešenja tih ozbiljnih pitanja."

Alžirske vlasti zaista traže rešenje socijalnih teškoća zemlje, između ostalih uz pomoć rasta ekonomije. Može li da se tvrdi da Alžir čeka bolja budućnost?

"Imam osećaj da bez obzira na pritisak islamske izbočine, na rad protiv njega ozbiljnih spoljnih snaga, koje pokušavaju da u toj zemlji organizuju svoje arapsko proleće, Alžir će uspeti da istraje. Alžirske vlasti imaju veliko iskustvo u suprotstavljanju i spoljnim, i unutrašnjim negativnim procesima. Poslednji parlamentarni izbori u Alžiru su inače održani uspešno za vlasti i društvo. Islamisti, uprkos prognozama, nisu uspeli da dobiju većinu u parlamentu. Razvoj Alžira ostaje u okviru svetovnog društva, tolerantnog islama, što se može smatrati uzorom i za druge arapske zemlje."

Analiziraući odnose između Alžira i Rusije (ranije sa Sovjetskim Savezom, koji je aktivno pomagao stasanju alžirske nezavisnosti i učvršćivao njen ekonomski temelj), Sergej Filatov kaže da su ljudski odnosi, bezuslovno, sačuvani. Visoki nivo je postiglo rusko-alžirsko političko partnerstvo. Prema mišlenju novinara, nije iskorišćen potencijal naše saradne u ekonomskoj sferi. Između ostalog, 1980-h-početkom 1990-h godina je u Alžiru radilo skoro 15 hiljada ruskih stručnjaka u različitim sferama – od obrazovanja sve do vojne oblasti, odnosno, u Alžiru je radilo mnogo građana Rusije, svi se oni srdačno sećaju doba rada u toj zemlji.