Алжир обележава 50. годишњицу независности

5. јула Алжирска Народа Демократска Република обележава 50. годишњицу своје независности.

Познато је да је Алжир једна од ретких у Африци земаља, која је стекла своју независност с оружјем у рукама. 1954. године родољубске снаге су почеле национално-ослободилачки рат протитв Француске, која је владала Алжиром у току 132 године. Рат, који је вођен уз огромне жртве, трајао је 8 година (!), те је био завршен у јулу 1962. године проглашењем независности. У чему је узрок суровости тог рата, те зашто Француска, која је лако одустала од свог статуса метрополије у Африци, није хтела да пружи Алжир Алжирцима? – питао је наш дописник Игор Јазон путем телефона Сергеја Филатова, посматрача часописа Међународни живот, који је раније био алжирски дописник централног листа из совјетског доба Правда.

"За то су постојала два разлога, - одговара Сергеј Филатов. – Прво, Алжир није био колонија. Савремени ученици читају у уџбеницима да је Алжир био колонија Француске. То није тако. Француска је сматрала Алжир делом своје националне територије. Зато Французи нису хтели да пруже Алжиру независност. Друго, толико дугачка и упорна борба је резултат истрајности и храбрости алжирског народа, који се борио против колонизатора, јер су то Французи заиста били. Алжирци су с оружјем у рукама извојевали независност своје земље."

Данашње алжирске власти на челу са председником Абделазизом Бутефликом успеле су да спрече у Алжиру потресе, које је изазвало «арапско пролеће». Чиме се може објаснити тај још један феномен Алжира?

"Тешко је изнети све детаље, али ћу изнети моју претпоставку, која је евентуално истинита, - одговара Сергеј Филатов. – Реч је о томе да је 1990-х година протеклог века Алжир био вакцинисан од будућих грађанских конфликата. У то је време на територији Алжира био вођен прави грађански рат. Међутим, власти Алжира су успеле у сузбијању тог конфликта и постигле мање више стабилну слогу у друштву. Зато данас, када се око Алжира одвија арапско пролеће, Алжирци сигурно се сећају трагичне догађаје од пре 2 деценије, тешко да они жела да се врате у то доба. Данас је Алжир у много бољем економском стању него 1990-их година. Повећање светских цена нафте и гаса – две главне извозне робе Алжира, омогућило је не само попуњавање буџета и стварање крупних златно-девизних залиха, већ и повећање животног стандарда становништва. Додуше, то није обухватило све Алжирце – данас у земљи живи више од 35 милиона људи, те влада незапосленост, нарочито младих, међу којима су и дипломирани стручњаци.

Међутим, уверен сам да ће влада и председник наћи решења тих озбиљних питања."

Алжирске власти заиста траже решење социјалних тешкоћа земље, између осталих уз помоћ раста економије. Може ли да се тврди да Алжир чека боља будућност?

"Имам осећај да без обзира на притисак исламске избочине, на рад против њега озбиљних спољних снага, које покушавају да у тој земљи организују своје арапско пролеће, Алжир ће успети да истраје. Алжирске власти имају велико искуство у супротстављању и спољним, и унутрашњим негативним процесима. Последњи парламентарни избори у Алжиру су иначе одржани успешно за власти и друштво. Исламисти, упркос прогнозама, нису успели да добију већину у парламенту. Развој Алжира остаје у оквиру световног друштва, толерантног ислама, што се може сматрати узором и за друге арапске земље."

Анализираући односе између Алжира и Русије (раније са Совјетским Савезом, који је активно помагао стасању алжирске независности и учвршћивао њен економски темељ), Сергеј Филатов каже да су људски односи, безусловно, сачувани. Високи ниво је постигло руско-алжирско политичко партнерство. Према мишлењу новинара, није искоришћен потенцијал наше сарадне у економској сфери. Између осталог, 1980-х-почетком 1990-х година је у Алжиру радило скоро 15 хиљада руских стручњака у различитим сферама – од образовања све до војне области, односно, у Алжиру је радило много грађана Русије, сви се они срдачно сећају доба рада у тој земљи.