Portret ruskog leoparda

Po rečima eksperata, do prošle jeseni je prisustvo snežnog leoparda u planinama Altaja primećeno isključivo po tragovima šapa u snegu i noktiju na drveću i zemlji, kao i po ostacima izmeta i krzna. Krajem prošle godine naučnici su dobili prve snimke iz foto-zamki na Čihačovljevom grebenu. Tada je skriveni objektiv uhvatio dve odrasle jedinke. Kasnije su fotografije ovih životinja napravljene i u dolini reke Argut. Međutim, ekolozi i naučnici u planinama Altaja nikada ranije nisu uspeli da fotografišu mladunčad snežnog leoparda. Jedini snimci mladunaca ove zveri u prirodnim uslovima napravljeni su u Sajano-Šušenskom.

Snežni leopard je vrsta koja nestaje. U Crvenoj knjizi Ruske Federacije svrstan je u prvu kategoriju: „vrsta kojoj je ugrožen opstanak na granici areala“. Prema ocenama eksperata ruske filijale Svetskog fonda za zaštitu divljine, u Rusiji ima najviše 80-100 snežnih leoparda, od toga je većina grupisana u pet najvećih skupina na jugu Krasnojarskog kraja, u Tuvi i u planinskom delu Altaja. U planinama Altaja, prema podacima WWF Rusije, živi oko 30 primeraka ove vrste. 

Ove godine su ekolozi i naučnici Altajskog rezervata zajedno sa stručnjacima iz ruske filijale Svetskog fonda za zaštitu divljine organizovali još jednu ekspediciju, posvećenu proučavanju snežnog leoparda u planinama Altaja. Istraživanja su vršena na Kurajskom i Čihačovljevom grebenu. Vrlo brzo su dobijeni prilično dobri rezultati.

„Na Čihačovljevom grebenu u ovom trenutku je u funkciji 14 foto-zamki. Tokom prethodne ekspedicije, koja je završena sredinom jula, dobili smo snimke četiri jedinke snežnog leoparda. Na jednom mestu je to bila ženka sa mladuncima starim godinu dana, a na drugom mestu mužjak. Sada se sa sigurnošću može reći da na ‘Čihačovu’ žive najmanje četiri jedinke snežnog leoparda, s tim što su mladunci prvi put fotografisani“, ispričao je Spicin.



 

„Veoma nas raduje što su se u ovim krajevima pojavili mladunci, i pored toga što su ovde uslovi za preživljavanje teški: malo je kopitara i kozoroga. Sa druge strane, ove godine je mnogo mrmota, i možda je upravo to pozitivan faktor“, istakao je naučnik. Kako je rekao Spicin, ekspedicija na Kurajski greben imala je karakter preliminarnog izviđanja. Zadatak je bio da se odredi ima li u tim krajevima snežnih leoparda, postoje li migracioni koridori za njih od Čihačovljevog grebena do doline reke Argut i eventualno još neka obitališta ove divlje zveri. Snežni leopardi žive na nedostupnim planinskim grebenima visokim do 4 hiljade metara, a stari trag snežnog leoparda na snegu teško se razlikuje od traga risa ili kune zlatice. Sve to otežava proučavanje i očuvanje ove životinjske vrste.