O odvrtanju navrtki na železničkim prugama govorio je još Čehov

O novoj generaciji evro-lopova u prilogu našeg komentatora Petra Iskenderova.

- Siguran sam da je problem lopovluka dobro poznat mnogim stanovnicima današnje Jedinstvene Evrope, posebno onima koji su još pre četvrt veka bili deo drugog društveno-političkog sistema. Ali trebalo je da se kriza razbukta pa da liši instinkti i naklonosti prorade čak kod građana poštene Nemačke. Zemlju je zahvatio talas krađe obojenih metala radi kasnije preprodaje. Još krajem 19. veka klasik ruske književnosti Anton Čehov je opisivao primere kako su seljaci na železničkoj pruzi odvrtali navrtke da prave udice. Savremeni lopovi skidaju već šine, kablove. Žrtve lovaca na obojene metale postaju čak crkveni objekti. U nemačkom gradiću Plauen lokalna crkva je lišena bronzanog oluka. A u susednoj Češkoj lopovi su počeli da skidaju crkvena zvona, razume se, takođe radi preprodaje sa kasnijim pretapanjem.

Lopove u prvom redu privlače cene. Prosečna cena na nemačkim punktovima za prijem obojenih metala iznosi 5 evra za kilogram bakra i 3 evra za kilogram bronze. Obični proračuni omogućavaju da se predstavi koliko su mogli da dobiju za svoje napore kradljivci viljuške na bageru u Dizeldorfu teške dobru tonu. Istina, upravo dati posao je osujećen, ali ne zbog iznenadno probuđene svesti lopova ili kupaca, već zbog samih zakona prirode. Viljuška je jednostavno prignječila prikolcu na koju je bila utovarena i ostala je mestu krađe.

Ne može se reći da vlasti ne primećuju problem. Nemačka železnička kompnija Dojče Ban ocenila je svoje gubitke od krađe šina, kablova i ostale opreme za 2011. godinu na 15 miliona evra. I to ne računajući troškove za remont i kompenzacije ljutim putnicima koji su primorani da izađu iz voza ukopanog na mestu.

Savremenu temu po čehovljevskim motivima komentariše ekspert Instituta za ekonomiju RAN Vjačeslav Senčagov.

- Praktično u svim evropskim zemljama to je vrlo ozbiljan problem. To je istrošenost takvih sfera kao što je stambeno-komunalna privreda, cevovodi i slično. Brzo se razvija telekomunikaciona sfera. A energetika, komunalna privreda tako brzo se ne razvijaju i ne dobijaju efekat od razvijenih novih grana. Ne doprinose previše raspodeli investicija u date oblasti ni finansijski mehanizmi koji postoje u EU.

Pogovor. Nedavno su železničari predložili da se poboljša komfor i poveća brzina vozova. Ipak, kako pokazuje aktualna situacija, ako su pred vozom skinuli prugu ili kontaktnu mrežu – putnik koji žuri neće birnuti za komfor sedišta ili besplatne novine. I drugi put odabraće avion. Razume se, ako do tada preduzimljivi lopovi ne skinu sa njega motor.