ECB – zrak nade za dužnike zone evra

Nove nade koje nagoveštavaju stabilnost evra udahnuo je finansijskim tržištima šef Evropske Centralne banke Mario Dragi, koji se zakleo da će sačuvati jedinstvenu valutu po svaku cenu. Cijena je dobro poznata čak i malom detetu: otkupljivati dužničke hartije država koje balansiraju na ivici kraha, pre svega Španije i Italije. Jer ove zemlje se ne mogu poredititi na primer sa Grčkom i Irskom, čiji bi fijasko značio kraj zone evra.

Pošto sobodnih sredstava u potrebnom obimu kod evropljana nema i neće biti, moraće da se uzdaju u mašinu za štampanje novca. U četvrtak direktori ECB su na svom zasedanju rešavali hamletovsko pitanje biti ili ne biti. Jedinstva u njihovim redovima nema. Mada većina, ako je verovati evropskim medijima na strani je šefa Marija Dragija. Istina, samo to je još nedovoljno. Temu nastavlja komentator Sergej Guk.

- ECB, kao što se zna, nema pravo da finansira države budžete. Ali ona može pomoću zaobilaznog manevra da otkupi ove dužničke bondove od investitora na primarnom tržištu. Što je CB i radila, nagomilavši u svojim riznicama toksičnih obligacija u vrednsoti od preko 200 milijardi evra. Danas se ocrtala i druga varijanta: otkupljivati bondove koji su postali objekat špekulacionih napada, preko budućeg stabilizacionog mehanizma koji treba da proradi u steptembru.

Ovom fondu prema zamisli prestoji kupovina državnih hartija na tržištu, njihovo predavanje u ECB kao zaloga za koji će se dobijati nove milijarde i ponovo puštati u promet. I tako dok osiguravajuće premije za rizike ne padnu do prihvatljivog nivoa, i ista ta Španija ili Italija ne uspeju same da postižu likvidnost na finansijskim tržištima. Radi se o sitnici: stabilizacioni mehanizam treba da izda licencu na izvođenje bankarskih operacija – što je sporazumom takođe zabranjeno. Ali na strani Marija Dragija danas je većina članova saveta direktora. Da li će poći za rukom da se zaobiđe zabrna, uprkos negodovanju Nemačke, Holandije, Austrije i Finske? Mišljenje doktora Otmara Isinga, bivšeg glavnog ekonomiste ECB.

- Na pitanje da li stabilizacioni mehanizma treba da ima bankarsku licencu ili ne, odgovaram rado. To ne treba da se desi ni u kom slučaju. Pošto ne bi značilo ništa drugo do da se da mašina za štampanje novca za finansiranje državnih troškova. To nije pitanje većine-manjine, već krišenje principa koji zabranjuje CB da finasira države. On se ne sme ukinuti pomoću većine. To bi značilo prekršiti dogovor.

U svakom slučaju pitanje od kojeg u izvesnoj meri zavisi budućnost zone evra, u četvrtak ne može da bude rešeno. To će se desiti tek u septembru, kada Ustavni sud Nemačke donese presudu o legitimnosti stabilizacionog mehanizma. Pa i posle, verovatno, teško da će moći da se ignoriše mišljenje glavnog sponzora Nemačke i njenih saveznika. Nemci su takođe za očuvanje evra i zone jedinstvene valute. Ali samo uz uslov poštovanja važećih sporazuma zajednice, koji zabranjuju direktno finansiranje državnih budžeta. Ipak zemljama kojima je voda do guše ne brani se da se obraćaju za finansijsku pomoć Briselu. Nju će pružiti, ali će dogovoriti niz uslova koje Rim i Madrid hoće da izbegnu po svaku cenu. U tome je suština konflikta.