Olimpijske medalje - nasleđe SSSR

Posle završetka Olimpijade britanski mediji se zabavljaju prebrojavanjem rezultata. Oni su nečuveno ponosni time da je njihova reprezentacija zauzela treće mesto po ukupnom broju zlatnih medalja. I sada testiraju taj uspeh, isprobavaju različite mehanizme prebrojavanja medalja, i doživljavaju poraz za porazom, jer kakav god da sistem koriste – na prvo mesto ili bar na njihovo treće dolazi reprezentacija Rusije.

The Guardian je odlučio da razmatra Olimpijske igre kao geopolitički manevar i uzme u obzir pri određivanju najbolje reprezentacije BDP zemlje, broj stanovništva, veličinu ekipe, a zatim i osvojene medalje. Britanski list se nadao da će na takav lukav način da izvede svoje sportiste na prvo mesto, ali ispostavilo se da ti faktori najviše rade za Rusiju. A američki ekspert Džošua Kiting je odlučio da se seti SSSR. Prema njegovim proračunima, bivše republike SSSR su zajedno u Londonu osvojile 163 medalje. Neke od tih nagrada se mogu smatrati zaista „sovjetskim“ – za 21 godinu od raspada države u životu bivših republika se mnogo promenilo, ali ne i sportske škole, smatra glavni urednik agencije za sportsku informaciju „Sav sport“ Andrej Mitkov:

- U ruskom sportu kao i u sportu drugih republika nije ostalo sportista vaspitanih u sovjetskom sistemu. Poslednje ostatke sovjetske škole sporta smo videli na Olimpijadi 2004. u Atini. Ali trenerska škola je bez sumnje ostala sovjetska. Jednostavno se još nisu pojavili treneri koji bi počeli da grade karijeru u postsovjetsko vreme. Sa te tačke gledišta naš uspeh na OI u Londonu je zasluga trenera sovjetske škole. I treba da se klanjamo tim ljudim koji iz generacije u generaciju odgajaju šampione. Na primer, Jevgenij Zagoruljko, koji je trenirao Tamaru Bikovu i čiji učenici veća sad na svakoj Olimpijadi uzimaju zlato u skokovima uvis. To je Jelena Jelesina 2000., Andrej Siljnov 2008., Ana Čičerova 2012.

Prema računicama eksperata, konačno razdvajanje sportskih škola na prostoru postsovjetskih republika će se dogoditi na Olimpijadi 2020. Do tog vremena treneri će biti već oni sportisti, koji su pobeđivali na Olimpijadama 2004. i 2008. Ali u svakom slučaju i 2020. mehanizam prebrojavanja medalja će ostati isti. Ako je i sada nepravedan i nesavršen, onda samo sa tačke gledišta sporta. A iz geopolitičkih razloga nijedna sportska država nikada neće odustati od postojećeg sistema, smatra urednik rubrike „London 2012“ portala Čempionat.com, Andrej Ivanov:

Uporediti medalje po potrošenim fizičkim snagama i emocijama, na primer u sportskoj gimnastici, kada sportista izlazi i 3 minuta pokazuje program i dobija zlato, i rad odbojkaške reprezentacije na čitavoj Olimpijadi, kada 15 ljudi takođe dobijaju medalje koje se računaju kao jedna – uporediti te medalje je nemoguće, jer je sve to različito. Ali medalje svake države se broje i to podržavaju sve zemlje. To je deo politike, imidža i autoriteta. Prijatno je osvojiti Olimpijadu, prijatno je pokazati da su tvoji sportisti najbolji.

Olimpijske igre su bile i ostaju za političare način demonstracije snage. Pokušaj da se uporede medalje sa BDP nisu slučajne. Smatra se da su ti pokazatelji u zavisnosti i ako se država više troši na sport znači da je u njenoj ekonomiji sve u redu.