Kardinal Martini: Vatikan zaostao za svetom na 200 godina

Vatikan potresa unutarcrkveni skanal koji je zbog novinara procureo u javnost. Najveći italijanski list Korjere dela Sera na dan sahrane arhiepiskopa Milana kardinala Karla Marija Martinija objavio je njegov poslednji intervju, dat nešto pre smrti. Ugledni predstavnik Katoličke crkve je objavio za Svetu stolicu da je zaostala za svetom na 200 godina.

Karlo Marija Martini je objavio da je kultura Vatikana zastarela, naše crkve su velike i prazne, dok birokratski aparat jača. Crkva, rekao je on u intervjuu, treba da prizna svoje greške i da srpovede radikalne promene, počev od pape i episkopa. Po njegovom mišljenju, treba korinito revidirati odnos prema razvodima, planiranju porodice i kontracepciji. U protivnom crkva će izgubiti poverenje budućih generacija. Ruski ekspert Aleksej Bukalov koji je proučavao istoriju Vatikana smatra da poziv kardinala odražava mišljenje mnoštva običnih katolika i sveštenika. Ali teško da će im poći za rukom da promene politiku Svete stolice.

- Ovaj stav se izrađuje vrlo dugo. Kako bi se izmenio stav Vatikana, potreban je ne jedan disident u liku milanskog kardinala. Potrebna je epoha. Sada na čelu Rimokatoličke crkve stoji, naravno, istaknuti bogoslov, ali on ispoveda vrlo konzervativne poglede. On je preuzeo rukovodstvom crkvom kako bi sačuvao ove konzervatnivne poglede. I naravno, on će se suprotstavljati promenama.

Na sahranu u Milano sam Benedikt 16. nije došao. Jedan od najkonzervativnijih poglavara Rimokatoličke crkve nije imao dobre odnose sa slobodoumnim kardinalom iz Milana. Kardinal Karlo Marija Martini je bio liberalni glas Rimske kurije, što je već samo po sebi vrlo retko. I mada u Vatikanu među crkvenim jerarsima on skoro da nije imao pristalice, obični sveštenici Svete stolice su ga podržavali. Za milance on je bio autoritet i ljubimac celog grada. Destine hiljada ljudi došlo je da se oprosti sa njim. Aleksej Judin, profesor Ruskog državnog humanitarnog univerziteta u intervjuu za Glas Rusije rekao je da je kardinal Martini bio izuzetan poslenik katoličke crkve.

- Karla Mariju Martinija slušali su mnogi u Rimokatoličkoj crkvi. To je zaista nekakva opšta misao. Mislim da, uklopivši se u opštu dinamiku hrišćanskih procesa, stav Karla Martinija pre ili kasnije dovešće do svojih rezultata. Možda će se to desiti i na zvaničnom nivou.

Poslednja revolucija u Rimokatoličkoj crkvi desila se 60-ih godina 20. veka. Tada je na poziv pape reformatora Jovana 23. okupljen Drugi Vatikanski sabor. I bila su razmatrana pitanja bliska po duhu onima koje je pokrenuo pred smrt kardinal Karlo Marija Martini – prelazak na novi obred i lokalne jezike u bogosluženju, problem antisemitizma, misionarstva i uloge medija. Ali sada izgleda ni Crkva ni samo društvo nije spremno. Osim Korjere dela Sera intervju sa kardinalom Martinijem nije objavio ni jedan drugi list. Komentari su vrlo škrti. Italijani to objašnjavaju tako što Vatikan svuda ima svoje ljude i niko ne želi da se svađa sa Crkvom.