Gasni sporazumi sa Sofijom: težak finiš

Dugi pregovori između Moskve i Sofije u vezi s gasnim sporazumima bliže se kraju. Sporazum o „Južnom toku“ je spreman za potpis, ali je procedura odložena usled dana žalosti u Bugarskoj zbog upokojenja patrijarha Bugarske Pravoslavne Crkve Maksima.
Međutim, tanano tkivo pregovora o gasu, po pravilu uključuje masu okolnosti. Bugarska saglasnost na „Južni tok“ želi da da u razmenu za popust od 11% na ruski gas. I to da ne plati kaznu za odustajanje od izgradnje AC „Belene“ u koju je Rusija već uložila značajna sredstva. Pritom će Gasprom platiti izgradnju bugarske deonice „Južnog toka“. Istina, Sofija neće dobiti tranzitni doprinos za transport sirovina do 2030. godine.

Na kraju se postavlja pitanje da li će ruska strana izgubiti u ekonomskom smislu? Kako smatra generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov:

- „Južni tok“ je za Rusiju značajan projekat. „Gasprom“ ulaže velike napore u njegovu realizaciju. Samo u poslednjih nekoliko nedelja potpisani su sporazumi o konačnim investicionim rešenjima sa Srbijom i Mađarskom. Za puštanje u pogon morske deonice cevovoda želeli bismo da imamo detaljne dogovore i s drugim tranzitnim državama. Bugarska je u ovom lancu najproblematičniji partner. Jedino predrasudama mogu da objasnim, na primer, to što je Sofija odbila izgradnju naftovoda Burgas-Aleksandropulis i završetak izgradnje nuklearke Belene. A koliko godina se otežu pregovori o „Južnom toku“! Zbog konačnog cilja pristajemo na određene ustupke. Popusti na gas su u ovoj „igri“ važan adut. Moramo, kako to zahteva EU, da izjednačimo cene gasa. Jer, za Poljsku i Bugarsku one su više nego za Nemačku i Italiju. I ako se ide na kompromis kad su cene u pitanju, bolje je da to bude u razmenu za realnu korist.

Bugarski ministar ekonomije i energetike Deljan Dobrev je izjavio da Evropska komisija treba da koordinira sporazum o „Južnom toku“. Po Simonovom mišljenju, to znači da neki na „Južni tok“ pokušavaju da primene pravila „Trećeg energetskog paketa“, koji pretpostavlja ravnopravost pristupa svih proizvođača gasa transportnoj infrastrukturi.

- Odnosno, vlasnik sirovina ne sme biti apsolutni vlasnik cevovoda. A ako jeste, mora da obezbedi najmanje 50% transportnih količina za druge alternativne isporučioce. Mi dokazujemo da osim ruskog gasa nijedan drugi ne može da se nađe u „Južnom toku“. On jednostavno nema odakle tamo da dospe! A pošto je tako, zašto da projekat ne dobije status TEN (Trans European Network), odnosno transevropske magistrale, što ga stvalja van dejstva „Trećeg energetskog paketa“? Ali, „Južni tok“ ima evropskog konkurenta „Nabuko“. I zato niko ne žuri da nam olakša život.

Istovremeno je u Bugarskoj, na morskoj granici s Rumunijom, otkriveno nalazište nafte „Han Asparuh“. Bugari su već izjavili da će se do 2030. izbaviti od uvoza gasa. Kakve su perspektive potražnje ruskog gasa u Bugarskoj i u Evropi u celini? Potražnja će rasti, ubeđen je Simonov:

- Bugarska je po ugledu na Francusku zabranila vađenje gasa iz škriljca, zbog ekologije. Umesto toga, pronađeno je nalazište na kopnu ispod vode. Međutim, potrebno je da se ove rezerve potvrde, a za istraživanja su potrebna velika sredstva. Projekti koji se tiču kopna ispod vode u Grčkoj, u Ukrajini i Bugarskoj su najverovatnije pi-ar akcija protiv tradicionalnog isporučioca „plavog goriva“. Skeptički se odnosim prema perspektivi energetske nezavisnosti Bugarske, koju će joj navodno obezbediti nalazište gasa u vodama koje se graniče s Rumunijom.

U Evropi ima krajnje malo sopstvenog gasa. Postojeće rezerve se nalaze u fazi opadanja eksploatacije. Nade u gas od škriljca, u nalazišta na kopnu ispod mora, ili u komprimovani škriljac iz SAD nisu ništa drugo do elementi pritiska na Rusiju, koja već preko 40 godina regularno isporučuje gorivo Evropi. Pritom je do prekida došlo samo dva puta: 2005. godine zbog ljutih mrazova i 200 krivicom Ukrajine.

Konstantin SIMONOV je uveren da je trenutno opadanje potrošnje gasa u EU prolazno, povezano s finansijskom krizom. Po pretpostavkama, potrebe za njim će do 2020. godine porasti na 110-120 milijardi kubnih metara. Novi cevovodi, koje Rusija u Evropi gradi sa svojim partnerima će biti od vrlo velike koristi.

Gajane Hanova,