Da li će Turska ući u regionalnu trku nuklearnog naoružanja?

Većina turskih analitičara smatra da Turska treba da bude oprezna u pogledu svojih nuklearnih ambicija. Dok se regionalno suparništvo između Turske i Irana posmatra kao suparništvo oko uticaja u regionu, turski uticaj je zahvaljujući trgovinsko-ekonomski vezama i elementima „blage sile“ mnogo veći od uticaja Irana, čak i ukoliko Iran bude posedovao nuklearno oružje. U današnjem svetu sfera uticaja se stvara zahvaljujući sposobnosti države da poštuje opšte vrednosti kao što su demokratija, prava i slobode, kao i zahvaljujući sposobnosti za jačanje trgovinsko-ekonomskih veza, smatra stručnjak Instituta za strateške misli, doktor političkih nauka, profesor Birol Akgjun.

Po njegovom mišljenju,

- Turska je članica NATO, a Severnoatlantska alijansa ima i nuklearo oružje. Politika osiguranja nuklearne bezbednosti, uključujući i pojavu nuklearnog oružja kod Irana ne podrazumeva apsolutnu potrebu za tim da Turska poseduje nuklearno oružje. Stoga ne mislim da će Turska u kratkoročnoj perspektivi započeti vojni nuklearni program: to joj jednostavno nije potrebno. Jer, atomsko oružje samo po sebi ne povećava moć zemlje. Ono u izvesnoj meri jača bezbednost, ali ovo nije dovoljno za širenje uticaja na regionalnoj i globalnoj sceni.

U ovom smislu Turska je imala mnogo više sreće od Irana. Usled „arapskog proleća“ i procesa transformacije Bliskog istoka, pokazalo se da je uticaj Turske u regionu veći nego uticaj Irana. Dakle, Turska ne treba da oseća bojazan povodom pojave iranskog nuklearnog oružja i ni u kom slučaju ne treba da stupa u regionalnu trku u nuklearnom naoružanju.

Ministar odbrane Izraela Ehud Barak je u intervjuu za list The Daily Telegraph izjavio da će se u slučaju da Iran napravi atomsku bombu na Bliskom istoku razviti regionalna trka u nuklearnom naoružanju. Usled ove trke, smatra ministar, Turska će već u roku od nekoliko meseci moći da dobije sopstvenu atomsku bombu i tada će „u regionu zavladati pravi košmar“.

Da li je ovakav scenario realan? Stučnjak analitičkog izdanja „Haber Form“ Abas Ozer u svom članku zaključuje da „u cilju zaštite svojih nacionalnih interesa Turska treba da uđe u klub nuklearnih država“.

Druge tačke gledišta pridržava se stručnjak Centra za ekonomska i socijalna istraživanja doktor političkih nauka profesor Oja Akgjonenč. On nasuprot tome smatra da upravo nuklearni štit NATO može da navede Tursku na stvaranje sopstvenog nuklearnog oružja. Pošto sistem PRO NATO ne samo da ne osigurava bezbednost Turske Republike, već predstavlja direktnu pretnju po nju.

- Ne mislim da će Turska žuriti sa svojom nuklearnom delatnošću samo zato što će Iran napraviti sopstvenu atomsku bombu ili napredovati u razvoju nuklearnih tehnologija. Ukoliko Turska i bude razvijala sopstvene tehnologije, to će biti zbog drugog razloga. Problem, vezan za nuklearno oružje, nalazi se u drugoj ravni: na teritoriji Turske sagrađen je sistem PRO NATO. Ukoliko ovaj sistem u buduće bude pravio probleme Turska može početi ozbiljno da razmišlja o stvaranju sopstvenog nuklearnog oružja. Na primer, zbog sistema PRO se pogoršavaju odnosi s Iranom. Iran će, osećajući opasnost po svoje interese, aktivirati nuklearnu proizvodnju. A da li će nas PRO NATO zaštititi – nije jasno. U ovom smislu taj sistem može predstavljati početak u regionalnoj nuklearnoj trci.

Amur Gadžijev,