Да ли ће Турска ући у регионалну трку нуклеарног наоружања?

Већина турских аналитичара сматра да Турска треба да буде опрезна у погледу својих нуклеарних амбиција. Док се регионално супарништво између Турске и Ирана посматра као супарништво око утицаја у региону, турски утицај је захваљујући трговинско-економски везама и елементима „благе силе“ много већи од утицаја Ирана, чак и уколико Иран буде поседовао нуклеарно оружје. У данашњем свету сфера утицаја се ствара захваљујући способности државе да поштује опште вредности као што су демократија, права и слободе, као и захваљујући способности за јачање трговинско-економских веза, сматра стручњак Института за стратешке мисли, доктор политичких наука, професор Бирол Акгјун.

По његовом мишљењу,

- Турска је чланица НАТО, а Северноатлантска алијанса има и нуклеаро оружје. Политика осигурања нуклеарне безбедности, укључујући и појаву нуклеарног оружја код Ирана не подразумева апсолутну потребу за тим да Турска поседује нуклеарно оружје. Стога не мислим да ће Турска у краткорочној перспективи започети војни нуклеарни програм: то јој једноставно није потребно. Јер, атомско оружје само по себи не повећава моћ земље. Оно у извесној мери јача безбедност, али ово није довољно за ширење утицаја на регионалној и глобалној сцени.

У овом смислу Турска је имала много више среће од Ирана. Услед „арапског пролећа“ и процеса трансформације Блиског истока, показало се да је утицај Турске у региону већи него утицај Ирана. Дакле, Турска не треба да осећа бојазан поводом појаве иранског нуклеарног оружја и ни у ком случају не треба да ступа у регионалну трку у нуклеарном наоружању.

Министар одбране Израела Ехуд Барак је у интервјуу за лист The Daily Telegraph изјавио да ће се у случају да Иран направи атомску бомбу на Блиском истоку развити регионална трка у нуклеарном наоружању. Услед ове трке, сматра министар, Турска ће већ у року од неколико месеци моћи да добије сопствену атомску бомбу и тада ће „у региону завладати прави кошмар“.

Да ли је овакав сценарио реалан? Стучњак аналитичког издања „Хабер Форм“ Абас Озер у свом чланку закључује да „у циљу заштите својих националних интереса Турска треба да уђе у клуб нуклеарних држава“.

Друге тачке гледишта придржава се стручњак Центра за економска и социјална истраживања доктор политичких наука професор Оја Акгјоненч. Он насупрот томе сматра да управо нуклеарни штит НАТО може да наведе Турску на стварање сопственог нуклеарног оружја. Пошто систем ПРО НАТО не само да не осигурава безбедност Турске Републике, већ представља директну претњу по њу.

- Не мислим да ће Турска журити са својом нуклеарном делатношћу само зато што ће Иран направити сопствену атомску бомбу или напредовати у развоју нуклеарних технологија. Уколико Турска и буде развијала сопствене технологије, то ће бити због другог разлога. Проблем, везан за нуклеарно оружје, налази се у другој равни: на територији Турске саграђен је систем ПРО НАТО. Уколико овај систем у будуће буде правио проблеме Турска може почети озбиљно да размишља о стварању сопственог нуклеарног оружја. На пример, због система ПРО се погоршавају односи с Ираном. Иран ће, осећајући опасност по своје интересе, активирати нуклеарну производњу. А да ли ће нас ПРО НАТО заштитити – није јасно. У овом смислу тај систем може представљати почетак у регионалној нуклеарној трци.

Амур Гаџијев,