Ratovi za resurse: epidemija se širi

Krvoproliće u Kongu raste iz dana u dan. Bez obzira na to što formalno ono ima plemensku pozadinu, neki eksperti su sigurni da se rat vodi za prirodne resurse. Ustanici su zauzeli strateški grad Gomu i odlučno su raspoloženi da idu dalje. Nacionalna armija i snage UN ne mogu da im za sada pruže adekvatan otpor. Posmatrači smatraju da snažnu podršku teroristima pružaju susedne Ruanda i Uganda, zainteresovane za kontrolu resursa Konga – jedne od najbogatijih država Afrike.

Zaista imaju za šta da se bore – Kongo se nalazi među deset najvećih proizvođača i vlasnika nalastišta nafte, zlata, dijamanata, bakra, uranijuma, kobalta i drugih retkih metala.

Među njima je tantalijum, koji se s pravom smatra jedinstvenom rudom. On se primenjuje u visokotehnološkim proizvodnjama, između ostalog u nuklearnoj energetici, kompjuterskoj tehnici, moblinoj telefoniji i drugim naprednim granama. Pri tome potražnja za njima naglo premašuje ponudu. U poslednjim decenijama cena tantalijuma je skočila desetak puta. Neki stručnjaci smatraju: tantalijum je profitabilniji od zlata i dijamanata, uzimajući u obzir burni razvoj visokih tehnologija. I posedovanje ovog resursa za siromašne susede Konga otvara put ako ne ka procvatu, onda ka kvalitetnom i brzom proboju u ekonomiji. Naravno, za sada ne treba očekivati katastrofu zbog mogućeg prekida vađenja metala u ovoj zemlji – proizvođači su nagomilali dovoljne njegove količine. Ipak siuacija je vrlo zabrinjavajuća, ona navodi naučnike da traže alternative, istakao je direktor grupe kompanija ALOR Sergej Hestanov.

- Tantalijum spada u retke elemente, njegovih nalazišta u svetu je sasvim malo, i ponuda na tržištu je takođe malo. U poslednje vreme beleži se bitan skok cene retkih metala, a ponekad čak i prekid isporuka. To je provociralo istraživanja dobijanja ovih metala iz morske vode. Slična proizvodnja vrlo je skupa, ali u slučaju prekida takva sinteza će biti uspostavljena. Tantalijum je najpotrebniji elektronskoj industriji. Ako konflikt bude trajao najviše godinu dana, svetska industrija će proći bez posebnih gubitaka.

Neki politikolozi u vezi sa tim ističu da je zapadni projekat nezavisnosti Kosova takođe bio izazvan ne samo namerom da se kazni nepokorna Srbija, već i željom da se kontrolišu bogatstva ove pokrajine. I zaista, stvar je bila toga vredna. Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova Srbiju je lišilo ogromne količine resursa: uglja, zlata, platine, boksita, cinka, nikla, kobalta. Rezerve ovih ruda se procenjuju na desetine miliona tona. Pri tome samo kobalt naučnici razmatraju kao jedan od najperspektivnijih izbora proizvodnje električne energije.

Borba za resurse se vodi i u mnogim drugim tačkama planete. Na primer, još nedavno Sudan i Južni Suda koji su do nedavno stajali na ivici pravog rata eksperti nazivaju poligonom sukoba Pekinga i Vašingtona. Kao što se zna, Kina sve aktivnije osvaja bogati Afrički kontinent, investirajući tamo milijarde dolara. Šta više, smatra ga strateškim pravcem svoje spoljne politike. Voljom sudbine naftna nalazižta su se našla i u Južnom Sudanu koji je prošle godine stekao nezavisnost uz aktivnu podršku SAD. A isporuke nafte moguće su samo kroz Sudan. I pitanje tranzita nafte sada je isto tako važno kao i pitanje eksploatacije. Oko njega je već polomljeno mnogo kopalja.

Između ostalog sama Kina, kako govore neki njeni partneri, počela je da ograničava izvoz retkih metala, krajnje neophodnih za proizvodnju inovacione produkcije. A na teritoriji Kine koncentrisano je 97% strateških sirovina. Japan, jedan od svetskih tehnoloških lidera, sve više se plaši zavisnosti od kineskog uvoza. Tim pre što je Peking već iskoristio svoju prednost kao argument političkog pritiska posle nedavnog sukoba brodova dve zemlje kod spornih ostrva. Prekid isporuka retkih metala u Japan može da ga liši glavnih ekonomskih aduta – automobilske i elektronske industrije. Moguće da će se sitaucija promeniti u slučaju razrade gigantskih rezervi retkim metala koje su japanski naučnici pronašli u Tihom okeanu.

Stanovništvo Zemlje svake godine se uvećava za milione novih stanovnika. Neophodnost da se čovečanstvo osigura energijom i predmetima prve potrebe postaje problem broj jedan. Zbog burne čovekove delatnosti samo u poslednjih 20 godina pod uticajem izduvnih gasova za trećinu je skočilo radijaciono dejstvo u svetu. Ipak to ne zaustavlja stanovništvo planete u teži da živi dostojno. I kontrola nad resursima za mnoge zemlje i narode postaje faktor preživljavanja, pri tome u bukvalnom smislu. A za elite to je mogućnost nekontrolisanog bogađenja. Tako da će se epidemija borbe za resure izgleda samo širiti.