Kuda korača marš slobode?

Da podsetimo da su prva istupanja opozicije protekla odmah posle završetka parlamentarnih izbora 4. decembra 2011. godine, demonstranti su tada optužili vlast za tobožnju falsifikaciju rezultata glasanja.

Novim Maršom slobode 15. decembra lideri opozicije hteli su da obeleže godišnjicu početka protestnih akcija u velikim ruskim gradovima. Ovog puta teškoće u pregovorima sa vlastima nastale su zbog maršrute koju je predložila opozicija. Mada su prestonički činovnici i poslali organizatorima zvanično odbijanje, oni su bili spremni da nastave razmatranja do poslednjeg trenutka, ali izgleda da šansi da se sa gradskom vladom Moskve usaglasi održavanje subotnjih akcija nisu ostale.

Od strane organizatora akcije već su usledile izjave o nameri vlasti ako ne da osujeti marš, onda u krajnjoj liniji da diskredituje ideju protesta. Novi skandal smo videlo pre nekoliko meseci – posle demonstracije filma Anatomija protesta-2. Njegovi autori su tvrdili da je opozicija prirpemala nerede i zauzimanje vlasti u Rusiji silom, od novca iz inostranstva. Bilo je pokrenuto krivično delo, u kojem figurira isti taj Sergej Udaljcov i njegovi kompanjoni – Konstantin Lebedev i Leonid Razvozžajev. Poslednji, kako se saopštavalo ranije, detaljno je govorio o pripremi masovnih nereda i njihovom finanisranju od strane Givija Targamadzea, bivšeg predsednika parlamentarnog komiteta Gruzije za odbranu i bezbednost.

Prvo pitanje koje se postavlja posle osmišljavanja ove informacije je kakve veze sa tim ima Gruzija? Mišljenje člana Omladinske društvene komore Rusije Andreja Svincova.

- Gruzija je ovde, uveren sam, prosto tranzit novca. Nećemo govoriti sugurno da su to SAD, ali najverovatnije to su američke pare koje se predaju preko gruzijskih posrednika. Jer Hilari Klinton izjavljuje pred čitavim svetom da su oni sponzorisali i sponzorisaće opoziciju u svim zemljama. U prvom redu u Rusiji.

Između ostalog, faktora zainteresovanih za destabilizaciju sitaucije u Rusiji je više nego dovoljno, podseća generalni direktor Instituta za prioritrtne regionalne projekte Nikolaj Mironov.

- To mogu da budu određene transnacionalne kompanije. Nije tajna da su mnoge poznate kompanije, u istoriji su one već fiksirane, finansirale sovjevremeno različitu opozicionu delatnost. U zemljama Latinske Amerike vršeni su vojni udari kako bi se u zemlji utvrdio režim povoljan za njihovu delatnost.

Ruski građani, međutim, umorili su se od protestnih mitinga koji ništa ne menjaju u zemlji. Takvi neutešni zaključci po rusku opoziciju zasnovani su na najnovijem sociološkom istraživanju Levada-Centra, koj eje bilo sprovedeno u više od polovine ruskih regiona.

Masovne akcije protesta danas podržava samo četvoro od deset anketiranih, pretežno stanovnika megapolisa. Isto toliko se odnosi prema njima negativno. Ničeg neobičnog u istraživanjima sociologa nema. Lideri opozicije u suštini nisu predložili svojim pristalicama nikakav jasan i konstruktivan program, već su se uglavnom bavili kritikom aktualnih vlasti, primetio je u intervjuu za Glas Rusije zamenik direktora Centra za političku konjukturu Aleksej Zudin.

- Teško je sporiti sa rezultatima koje su dobili sociolozi uglednog udrženja. Ovi podaci potvrđuju tendenciju koja se pojavila odavno. Veza između delovanja ili nedelovanja lidera opozicije i činjenice da pokret preživljava pad direktna je i neposredna. Njima je bio važan protest kao takav. I nastavak uličnog protesta što je moguće duže. A javnom mnjenju, onom delu koji se sa simpatijama prvobitno odnosio prema protestnom pokretu i običnim učesnicima protestnog pokreta bilo je potreban sadržajan i konstruktivan dnevni red.

Što se tiče osnovnih parola neo odlasku Putina sa vlasti, njih ne podržava 57% aketiranih i smo 7% smatra apsolutno prihvatljivim. Generalni direktor Centra za političko informisanje Aleksej Muhin u vezi sa tim smatra da je neophodno pomenuti globalnije političke procese.

Odmah posle izbornog ciklusa, vezanog za izbore za Državnu dumu, prdsednika RF, kao i regionalne izbore, narod se od političke aktivnosti jednostavno umorio. I sada u kontekstu partija koje se aktivno formiraju, a ima ih preko 200, u kontekstu aktivne partijske delatnosti, narod deluje politički apatično. Lideri opozicije su zakasnili. I sada pokušavaju da organizuju nešto već od ostataka iste te protestne aktivnosti.

Ako se govori o ličnoj popularnosti najkreativnijih i najharizmatičnijih lidera vansistemske opozicije, pravnika i blogera Alekseja Navaljnog i bivšeg potpredsednika vlade Borisa Nemcova, njima veruje svega 2, odnosno 3 odsto ruskih građana.