Куда корача марш слободе?

Да подсетимо да су прва иступања опозиције протекла одмах после завршетка парламентарних избора 4. децембра 2011. године, демонстранти су тада оптужили власт за тобожњу фалсификацију резултата гласања.

Новим Маршом слободе 15. децембра лидери опозиције хтели су да обележе годишњицу почетка протестних акција у великим руским градовима. Овог пута тешкоће у преговорима са властима настале су због маршруте коју је предложила опозиција. Мада су престонички чиновници и послали организаторима званично одбијање, они су били спремни да наставе разматрања до последњег тренутка, али изгледа да шанси да се са градском владом Москве усагласи одржавање суботњих акција нису остале.

Од стране организатора акције већ су уследиле изјаве о намери власти ако не да осујети марш, онда у крајњој линији да дискредитује идеју протеста. Нови скандал смо видело пре неколико месеци – после демонстрације филма Анатомија протеста-2. Његови аутори су тврдили да је опозиција прирпемала нереде и заузимање власти у Русији силом, од новца из иностранства. Било је покренуто кривично дело, у којем фигурира исти тај Сергеј Удаљцов и његови компањони – Константин Лебедев и Леонид Развозжајев. Последњи, како се саопштавало раније, детаљно је говорио о припреми масовних нереда и њиховом финанисрању од стране Гивија Таргамадзеа, бившег председника парламентарног комитета Грузије за одбрану и безбедност.

Прво питање које се поставља после осмишљавања ове информације је какве везе са тим има Грузија? Мишљење члана Омладинске друштвене коморе Русије Андреја Свинцова.

- Грузија је овде, уверен сам, просто транзит новца. Нећемо говорити сугурно да су то САД, али највероватније то су америчке паре које се предају преко грузијских посредника. Јер Хилари Клинтон изјављује пред читавим светом да су они спонзорисали и спонзорисаће опозицију у свим земљама. У првом реду у Русији.

Између осталог, фактора заинтересованих за дестабилизацију ситауције у Русији је више него довољно, подсећа генерални директор Института за приоритртне регионалне пројекте Николај Миронов.

- То могу да буду одређене транснационалне компаније. Није тајна да су многе познате компаније, у историји су оне већ фиксиране, финансирале совјевремено различиту опозициону делатност. У земљама Латинске Америке вршени су војни удари како би се у земљи утврдио режим повољан за њихову делатност.

Руски грађани, међутим, уморили су се од протестних митинга који ништа не мењају у земљи. Такви неутешни закључци по руску опозицију засновани су на најновијем социолошком истраживању Левада-Центра, кој еје било спроведено у више од половине руских региона.

Масовне акције протеста данас подржава само четворо од десет анкетираних, претежно становника мегаполиса. Исто толико се односи према њима негативно. Ничег необичног у истраживањима социолога нема. Лидери опозиције у суштини нису предложили својим присталицама никакав јасан и конструктиван програм, већ су се углавном бавили критиком актуалних власти, приметио је у интервјуу за Глас Русије заменик директора Центра за политичку коњуктуру Алексеј Зудин.

- Тешко је спорити са резултатима које су добили социолози угледног удржења. Ови подаци потврђују тенденцију која се појавила одавно. Веза између деловања или неделовања лидера опозиције и чињенице да покрет преживљава пад директна је и непосредна. Њима је био важан протест као такав. И наставак уличног протеста што је могуће дуже. А јавном мњењу, оном делу који се са симпатијама првобитно односио према протестном покрету и обичним учесницима протестног покрета било је потребан садржајан и конструктиван дневни ред.

Што се тиче основних парола нео одласку Путина са власти, њих не подржава 57% акетираних и смо 7% сматра апсолутно прихватљивим. Генерални директор Центра за политичко информисање Алексеј Мухин у вези са тим сматра да је неопходно поменути глобалније политичке процесе.

Одмах после изборног циклуса, везаног за изборе за Државну думу, прдседника РФ, као и регионалне изборе, народ се од политичке активности једноставно уморио. И сада у контексту партија које се активно формирају, а има их преко 200, у контексту активне партијске делатности, народ делује политички апатично. Лидери опозиције су закаснили. И сада покушавају да организују нешто већ од остатака исте те протестне активности.

Ако се говори о личној популарности најкреативнијих и најхаризматичнијих лидера вансистемске опозиције, правника и блогера Алексеја Наваљног и бившег потпредседника владе Бориса Немцова, њима верује свега 2, односно 3 одсто руских грађана.