„Sarađujemo u .... strašnom nepoverenju“

Procurela je informacicja da će na konferenciji biti pokušano da se oživi ideja novog sistema evropske bezbednosti sa svim glavnim igračima, a to su OEBS, NATO, Rusija i njeni saveznici. Podsećam to je ista ona ideja koju je Medvedev, tada kao predsednik, predlagao Zapadu. Ali, avaj, bez uspeha.

Posle toga se dogodio oružani sukob na Kavkazu, kada naši odnosi sa NATO samo što nisu prešli u fazu otvorenog rata. A zatim se ispostavilo da je partner spreman da razmotri predlog Medvedeva, aktuelnog predsednika vlade. Analitičari se pitaju u čemu je intriga Međunarodne konferencije „Vojni i politički aspekti evropske bezbednosti“, na kojoj učestvuju ministri odbrane zemalja ZND i ODVK, šefovi vojnih nadleštava država NATO, a koja se održava u Moskvi 23. i 24. maja. Čak je i generalni sekretar alijanse pozvan. Među mogućim motivima navode se vojne vežbe Rusije i Belorusije «Zapad-2013» i nato manevri u Istočnoj Evropi Steadfas Jazz-2013. I zajednička nervozna reakcija, posebno Poljske na plan Rusije da razmesti vojnu bazu u Belorusiji. Svoje tumačenje pomenutih tema iznela je Glasu Rusije direktorka Centra evropske bezbednosti Tatjana Parhalina:

- Evropsku uniju je zapljusnuo talas finansijske krize i ona je usvojila koncepciju „oštre odbrane“, odnosno podrške potencijala ograničenim sredstvima. I ponovo je tema aktualizovana. A nedavno je došlo do novog obrta događaja. Koalicioni saveznici u Avganistanu su izjavili da će 2014. godine povući odatle glavni kontigent vojnih snaga. Sada već u Rusiji, kako je nedavno rekao predsednik Putin postoji ozbiljan problem nacionalne bezbednosti u toj oblasti. Ukratko, došlo je vreme da se vratimo ideji udruženih snaga za obezbeđenje zajedničke bezbednosti na kontinentu.

Ali šta sa planovima NATO o razmeštanju u Evropi, naročito Poljskoj i Rumuniji, protivraketne odbrane, planovima koji su za Moskvu uznemirujući? Iako nas stalno smiruju, recimo, korigovali su rokove, odustali od četvrte, glavne, faze tog sistema? Kako rešiti „zamrznuti konflikt“ u Pridnjestrovlju? Kako oživeti, učiniti funkcionalnim Savet Rusija-NATO? Zašto je izvinite, za diletantsko pitanje, tako teško da se dogovorimo. Tatjana Prahalina se ne slaže:

- Pitanje uopšte nije amatersko. Osnovni razlog je odusustvo uzajamnog poverenja, asimetrija očekivanja, zajedničkog poimanja normi i standarda bezbednosti. Čak sam pojam bezbednosti“ tumačimo na razne načine. Ali najvažnije je mi ne verujemo njima, oni ne veruju nama.

Šta da se radi? Po mišljenju Parhaline postoji jedno rešenje. Napustiti patetične reči poput „strateško partnerstvo“, ne posezati za velikim grandioznim projektima, baviti se malim, realnim stvarima. To čak i u uslovima monstruoznog nepoverenja ponekad uspeva. Primeri su očigledni. Otvoren je prelazni punkt u Uljanovsku, kroz koji je, istina u probnom režimu, prošao tovar u Avganistan za britanski kontigent. Postoji uspešna saradnja u borbi protiv terorizma i kontra-terora, u borbi sa piratima u Adenskom zalivu. Ozbiljan projekat, započet 2005. godine - borba protiv trgovine drogom. U MUP-u u podmoskovskom Domodedovu, a sada već i u Sankt Peterburgu obučava se kadar narkopolicajaca za rad u Avganistanu, Pakistanu i Centralnoj Aziji.

Osnovan je zajednički fond za održavanje helikoptera, koje SAD kupuje za avganistansku vojsku. Zajedno sa NATO razrađuje se tehnologija daljinskog otkrivanja eksplozivnih naprava. Nedavno je potpisan, Rusiji vrlo potreban sporazum, o odlaganju zastarele municije. Moguće da će nam doći stručnjaci NATO da podelimo iskustvo u ovom poslu.

Međutim, generalni sekretar NATO Andres Fog Rasmusen, bez obzira na poziv, neće doći u Moskvu, na konferenciju. Nedolazak je obrazložen „gustim radnim rasporedom“.

Gajane Hanova,