Jelo će poskupljivati

Rast svetskih cena namirnica može da dostigne 40%, smatraju autori referata Privredna prognoza za 2013-2020. godinu.

Po mišljenju eksperata Svetske organizacije za hranu (FAO) i Organizacije ekonomske saradnje i razvoja (OESR), u narednih deset godina cene poljoprivrene produkcije premašiće prosečne istorijske pokazatelje. Glavni razlog je usporavanje proizvodnje. Prema podacima analitičara UN, tempo rasta svetske poljoprivredne proizvodnje iznosi u proseku 1,5% godišnje. Radi poređenja, prethodnih decenija sličan pokazatelj se nije spušta ispod 2%.

Takav pad vezan je za trošenje prirodnih resursa, govori se u referatu. Klimatske promene, kao i neracionalna zemljoradnja u stanju su da pretvore plodno tle u prave pustinje. Briga o hrani i prirodnim resursima počinje od brige o zemljištu i održavanju njenove plodnosti, govori profesor Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, stručnjak za zemljište Dmitrij Homjakov.

- 97% hrane mi dobijamo sa zemlje, i samo 3% prehrambenih resursa nam osigurava svetsko more – ribu, morske plodove i alge koje mogu da se jedu. Naravno, potencijal zemlje je ograničen. Ali ipak, proizvodnja namirnica trenutno je dovoljna da se da se osiguraju potrebe stanovništva od 6 i po milijardi. Sa sigurnošću može da se prognozira da mi i 10 milijardi, pa i više, možemo da ishranimo.

Rast cena namirnica ozbiljni je problem za potrošače, posebno za siromašne zemlje. Ali visoke cene stimulišu investicije u poljoprivredu, i farme treba to da iskoriste, ističe generalni direktor analitičkog centra SovEkon Andrej Sizov.

- Visoke cene drže ne samo poljoprivrednici, već i investicije u istraživački rad na daljem povećanju nivoa agrotehnologija u svetu, na daljem kultivisanju novih sorti semena. U to što u celini treba da poveća nivo agrotehnologija u svetu i da nahrani čovečanstvo.

U referatu se takođe govori da se najbrži rast cena namirnica očekuje u Istočnoj Evropi, Centralnoj Aziji, takođe u Latinskoj Americi. To je vezano za porast brojnosti stanovništva u datim regionima, kao i sa uvećanjem njihovih dohodaka, urbanizacijom i promenom načina ishrane.

Svetlana Kalmikova,