Јело ће поскупљивати

Раст светских цена намирница може да достигне 40%, сматрају аутори реферата Привредна прогноза за 2013-2020. годину.

По мишљењу експерата Светске организације за храну (ФАО) и Организације економске сарадње и развоја (ОЕСР), у наредних десет година цене пољоприврене продукције премашиће просечне историјске показатеље. Главни разлог је успоравање производње. Према подацима аналитичара УН, темпо раста светске пољопривредне производње износи у просеку 1,5% годишње. Ради поређења, претходних деценија сличан показатељ се није спушта испод 2%.

Такав пад везан је за трошење природних ресурса, говори се у реферату. Климатске промене, као и нерационална земљорадња у стању су да претворе плодно тле у праве пустиње. Брига о храни и природним ресурсима почиње од бриге о земљишту и одржавању њенове плодности, говори професор Московског државног универзитета Ломоносов, стручњак за земљиште Дмитриј Хомјаков.

- 97% хране ми добијамо са земље, и само 3% прехрамбених ресурса нам осигурава светско море – рибу, морске плодове и алге које могу да се једу. Наравно, потенцијал земље је ограничен. Али ипак, производња намирница тренутно је довољна да се да се осигурају потребе становништва од 6 и по милијарди. Са сигурношћу може да се прогнозира да ми и 10 милијарди, па и више, можемо да исхранимо.

Раст цена намирница озбиљни је проблем за потрошаче, посебно за сиромашне земље. Али високе цене стимулишу инвестиције у пољопривреду, и фарме треба то да искористе, истиче генерални директор аналитичког центра СовЕкон Андреј Сизов.

- Високе цене држе не само пољопривредници, већ и инвестиције у истраживачки рад на даљем повећању нивоа агротехнологија у свету, на даљем култивисању нових сорти семена. У то што у целини треба да повећа ниво агротехнологија у свету и да нахрани човечанство.

У реферату се такође говори да се најбржи раст цена намирница очекује у Источној Европи, Централној Азији, такође у Латинској Америци. То је везано за пораст бројности становништва у датим регионима, као и са увећањем њихових доходака, урбанизацијом и променом начина исхране.

Светлана Калмикова,