Sa Slovenijom i Hrvatskom roba u jednom smeru !

Srbska roba je i dalje veoma slabo zastupljena na tim tržištima. I dok, poređenja radi, kod nas posluje 280 hrvatskih preduzeća, naših je tamo svega desetak, sa ukupnim ulaganjem od 40 miliona evra, dakle sedam puta manjim. Od važnijih domaćih investitora ističemo „Svislajon Takovo“, NCA „Investments grup“, „Tarket“, „Galeb grupu“, „Tesla štednu banku“ i neku manju firmu…
Još je nepovoljniji odnos sa Slovenijom, koja ima 1.500 registrovanih predstavništava u Srbiji, a oko 500 aktivnih firmi. Slovenačke firme u Srbiji koriste Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, pre svega „Gorenje“, „Kolposan“, „Impol Seval“, JUB Šimanovci, „Helios“… Od srbskih kompanija tamo su prisutni jedino „Komtrejd“, „Nektar“, „Beohemija“ i nekoliko manjih firmi.
„Nismo očigledno dovoljno prisutni na ovim tržištima, iako smo očekivali više“, kaže za „Novosti“ Mitar Pržulj, samostalni savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije.
„I mada nam i Slovenci i Hrvati kažu „dobro ste došli, slobodna su ulaganja“, negde je zapelo. A, ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da su uslovi investiranja na tamošnjim tržištima mnogo skuplji nego što je to slučaj kod nas. Visok je PDV, skuplja radna snaga, nema subvencija i sredstava podsticaja stranim investitorima kao što Srbija nudi.“
I dok njihova ulaganja rastu u Srbiji iz godine u godinu, a to potvrđuje i podatak da su po broju investicija u samom vrhu, a po vrednosti odmah posle duvanske i pivarske industrije, u obrnutom smeru sasvim su skromni rezultati.
Domaće firme se žale da im je mnogo teže da plasiraju svoju robu u Sloveniju, nego u Hrvatsku. A neke vrste proizvoda, mahom konditora i pića, koje se nađu u slovenačkim rafovima, mogu da se prebroje prstima jedne ruke. Za nijansu je bolja situacija u Hrvatskoj, gde pored konditora, nude i neke druge artikle, poput vode, piva, vina. Iako je naša roba slabo zastupljena na ovim tržištima, postoje brendovi iz Srbije koji su godinama visoko kotirani, poput „jafa“ keksa, „plazme“ ili „smokija“. Valja napomenuti, da njihovi privrednici imaju znatno manje problema kod plasmana svoje robe na srbskom tržištu.
Samo sirovine
„Struktura srpske robe u razmeni sa Hrvatskom je nepovoljna, dominantne su sirovine i proizvodi nižih faza obrade“, ukazuju u PKS.
„Istovremeno, uvozimo razne energente, đubrivo, alate, građevinski materijal, ambalažu, razne hemikalije, ali i seme suncokreta, soje, riblje konzerve, pojedine mesne prerađevine.“