Valuta zajednička, cene razne

U 27 zemalja EU ostaje ozbiljna razlika u cenama robe svakodnevne potražnje, između ostalog namirnica i napitaka – do takvog zaključka došli su eksperti nemačke Federalne statističke uprave.

Po njihovim proračunima zasnovanim na podacima zvanične statističke agencije EU Euorostat, zemlja sa najvišim nivoom cena u EU je Danska. Cijena života Danaca je za 41,9% viša od prosečnog evropskog pokazatelja. Iza Danske slede Švedska (+28%) i Finska (+24%). Istovremeno u Bugarskoj je život najjeftiniji, ovde su cene za 51,1% manje od proseka EU. Zanimljivo je da se tačno u sredini spiska našla Nemačka – priznata evropska ekonomska lokomotiva. Cijena njene potrošačke korpe je svega 1,8% skuplja od opšte evropske. Ipak činjenica je očigledna – u EU i čak u zoni jedinstvene evropske valute postoji značajna razlika u nivou cena.

Pravde radi treba reći da se razlika u ceni namirnica ne ograničava okvirima EU. Van njenih granica ona je još veća. Tako je maskimalni nivo cena fiksiran u Norveškoj. Cijena alkoholnih napitaka tamo iznosi 288% prosečnog evropskog nivoa. A još jeftinije zemlje od Bugarske su pretendenti na članstvo u EU Albanija i Makedonija.

I tako skoro 15 godina posle uvođenja jedinstvene valute u EU, ovoj organizaciji nije pošlo za rukom da izjednači socijalno-ekonomske pokazatelje država koje je čine. A aktuelna finansijska kriza samo je podvukla ovaj raskol. Pritome data situacija je dobila važnu političku dimenziju. Jer zemlje sa nižim životnim standardom tradicionalno se zalažu za aktivnije učešće EU, njenih fondova i institucija u rešavanju nacionalnih problema. A države sa višim standardom, naprotiv, spadaju obično u tabor evroskeptika. Indikativno je u tom smislu čak to što se u sredini spiska nalazi Nemačka. Berlin je primoran da stoji na straži jednistva EU i zone evra, rešavajući se istovremeno na ustupke i Severnoj Evropi, i državama njenog južnog i jugoistočnog krila.

Ipak, bez obzira na sličnu statistiku, ne treba za sve socijalno-ekonomske probleme EU optuživati jedinstvenu valutu ili rukovodeće organe EU – istakao je u razgovoru za Glas Rusije profesor ruske Finansijske akademije Boris Rubcov.

- Ovde je prilično teško reći jednoznačno zato što sa jedne strane članstvo u zoni evra postavlja zemlji određene obaveze. Sa druge strane, članstvo u zoni evra je dovelo do toga da je Grčkoj od strane drugih članica zone evra bila pružena bitna pomoć. Tako da ovde nema jednoznačnog rešenja ili jednoznačne preporuke.

Karakterišući aktualne socijalno-ekonomske probleme u EU, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je podvukla ovih dana da aktualna mlada generacija mora da plati vrlo visoku cenu za krizu koju nije stvorila ona, sa dugoročnim posledicama za njihove radne navike, moralne principe delatnosti i socijalnu integraciju. Razume se, različiti nivo cena namirnica i napitaka sam po sebi teško da će postati katalizator socijalnih poresa u Evropi po ugledu na 1968. godinu. Ipak opšte stanje raskola i neodređenosti u EU ne može da ne brine.

Petar Iskenderov,