Валута заједничка, цене разне

У 27 земаља ЕУ остаје озбиљна разлика у ценама робе свакодневне потражње, између осталог намирница и напитака – до таквог закључка дошли су експерти немачке Федералне статистичке управе.

По њиховим прорачунима заснованим на подацима званичне статистичке агенције ЕУ Еуоростат, земља са највишим нивоом цена у ЕУ је Данска. Цена живота Данаца је за 41,9% виша од просечног европског показатеља. Иза Данске следе Шведска (+28%) и Финска (+24%). Истовремено у Бугарској је живот најјефтинији, овде су цене за 51,1% мање од просека ЕУ. Занимљиво је да се тачно у средини списка нашла Немачка – призната европска економска локомотива. Цена њене потрошачке корпе је свега 1,8% скупља од опште европске. Ипак чињеница је очигледна – у ЕУ и чак у зони јединствене европске валуте постоји значајна разлика у нивоу цена.

Правде ради треба рећи да се разлика у цени намирница не ограничава оквирима ЕУ. Ван њених граница она је још већа. Тако је маскимални ниво цена фиксиран у Норвешкој. Цена алкохолних напитака тамо износи 288% просечног европског нивоа. А још јефтиније земље од Бугарске су претенденти на чланство у ЕУ Албанија и Македонија.

И тако скоро 15 година после увођења јединствене валуте у ЕУ, овој организацији није пошло за руком да изједначи социјално-економске показатеље држава које је чине. А актуелна финансијска криза само је подвукла овај раскол. Притоме дата ситуација је добила важну политичку димензију. Јер земље са нижим животним стандардом традиционално се залажу за активније учешће ЕУ, њених фондова и институција у решавању националних проблема. А државе са вишим стандардом, напротив, спадају обично у табор евроскептика. Индикативно је у том смислу чак то што се у средини списка налази Немачка. Берлин је приморан да стоји на стражи једниства ЕУ и зоне евра, решавајући се истовремено на уступке и Северној Европи, и државама њеног јужног и југоисточног крила.

Ипак, без обзира на сличну статистику, не треба за све социјално-економске проблеме ЕУ оптуживати јединствену валуту или руководеће органе ЕУ – истакао је у разговору за Глас Русије професор руске Финансијске академије Борис Рубцов.

- Овде је прилично тешко рећи једнозначно зато што са једне стране чланство у зони евра поставља земљи одређене обавезе. Са друге стране, чланство у зони евра је довело до тога да је Грчкој од стране других чланица зоне евра била пружена битна помоћ. Тако да овде нема једнозначног решења или једнозначне препоруке.

Карактеришући актуалне социјално-економске проблеме у ЕУ, Организација за економску сарадњу и развој је подвукла ових дана да актуална млада генерација мора да плати врло високу цену за кризу коју није створила она, са дугорочним последицама за њихове радне навике, моралне принципе делатности и социјалну интеграцију. Разуме се, различити ниво цена намирница и напитака сам по себи тешко да ће постати катализатор социјалних пореса у Европи по угледу на 1968. годину. Ипак опште стање раскола и неодређености у ЕУ не може да не брине.

Петар Искендеров,