Sirija: nekontrolisana enklava Džihada

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je kao „krvave provokacije“ okarakterisalo delovanje sirijskih pobunjenika protiv civilnog stanovništva, mahom Kurda, na severo-istoku zemlje. Već treći dan Kurdi se bore protiv ekstremista. Oružane grupacije pobunjenika, inače povazane sa „Al Kaidom“, drže 200 kurdskih taoca, mahom žena, dece i staraca, i koriste ih kao živi štit. Po kurdskim gradovima besne požari i masovne pljačke.

Sa izjavom ruskog MSP, podudara se i ocena generala vojne obaveštajne službe Izraela Aviv Kohavija. U Siriji, kako je on izjavio u Tel Avivu, formira se „ centar globalnog džihada“, koji će uticati na situaciju u čitavom regionu, uključujući i Liban, Jordan i Sinajsko polustrvo. Prema rečima generala, u Siriji se okupljaju „hiljade radikalnih mudžahedina iz regiona i čitavog sveta i ne samo povodom svrgavanja predsednika Bašara Asada, već i kako bi u realnost sprovodili ideju religiozne islamske države“, takoreći „islamskog emirata“.

Što više država učestvuje u sirijskom konfliktu, tim pre je situacija sve više zapetljana i sve ju je teže regulisati, rekao je za „Glas Rusije“ ekspert Instituta orijentalistike RAN Dmitrij Marjasis. Ova situacija je alrmantna i to ne samo za Izrael, govori Marjasis:

- Ova situacija je loša za sve. Loša je i za Rusiju. U relativnoj blizini naših granica se formira pravo „bure baruta“ koje može da utiče na situaciju u muslimanskim regionima Rusije, i u tom smislu, najpre na Kavkazu. Sećamo se, da kada je bio rat na Kavakazu, tamo je bilo mnogo boraca- najamnika. Ova nekontrolisana enklava u Siriji može postati izvor novih opasnosti, sa kojima bi se suočile i zapadne države.

Kako saopštavaju libanski televizijski kanali, najžešći sukobi se sada vode u sirijskoj provinciji Raka, u pograničnom delu sa Turskom, oko gradića Tel Abjad. Najamnici- islamisti gađaju iz vatrnog oružja i sam gradić,ali i okolna sela, gde se sakrilo izbeglo kurdsko stanovništvo.

Ukupan broj kurdske dijaspore, koja živi po mnogim državama sveta, prema raznim procenma, iznosi od 30 do 38 miliona ljudi. Nejveća zajednica Kurda živi u Turskoj, oko 18 miliona ljudi, u Iranu oko 8 miliona, u Iraku oko 6,5 miliona u Siriji do 2 miliona ljudi. Nekoliko desetina hiljada Kurda živi u Azerbejdžanu, Jermeniji i Rusiji.

Sirijski Kurdi su od vlade Bašara Asada dobili veoma široku autonomiju i spremni su da ratuju i da je brane od bilo koga, kaže Aleksandar Ignjatenko, predsednik Instituta religije i politike.

Andrej Fedjašin,