Boko-Haram i dalje teroriše Nigeriju

U nedelju, 7. jula Ibrahim Gaidama, guverner države Jobe, dao je nalog da se zatvore sve do septembra sve školske ustanove te države na severo-istoku Nigerije. Razlog je redovni napad ekstremista radikalne islamističke organizacije Boko-Haram na licej u gradiću Mamudo, čije su žrtve postali 42 učenika i nekoliko ljudi iz osoblja …

Noću u subotu 6. juna grupa naoružanih ljudi je upala u licej Mamudo. Došavši do spavaće sobe, oni su prvo bacili nekoliko granata, a zatem su počeli da pucaju mašinkama na učenike, koji su spavali. Usled toga su poginula 42 i ranjeno je dvadesetak učenika. Tokom poslednje nedelje, to je bio treći, najkrvaviji napad ekstremista Boko-Haram na školske ustanove. 16. jula je izvršen napad na licej administrativne prestonice države Damaturu, usled kojeg je ubijeno sedam licejista i dva predavača. Posle dva dana druga grupa ekstremista je ubila devet učenika, koji su došli na ispite u privatnoj školi Maidugurija, glavnog grada susedne države Borno.

Izgleda da nije slučajnost, što su se na nišanu terorista našle upravo školske ustanove, - piše naš posmatrač Igor Jazon. Na jeziku hausa Boko-Haram znači «zapadna obuka greh». Poslednjih nekoliko godina su njene žrtve u severo-istočnim državama Nigerije, gde većina stanovništva ispoveda islam, bili uglavnom hrišćani. Kako tvrdi međunarodna organizacija «Human Rights Watch», počev od 2009. godine su ekstremisti Boko-Haram ubili u tim državama najmanje 3,6 hiljada hrišćana. Tamo je bilo srušeno, spaljeno ili opljačkano desetine crkava, stotine radnji i restorana, koji su pripadali hrišćanima. Emiri te organizacije ne skrivaju svoj konačni cilj – da oteraju hrišćane sa severa Nigerije da bi stvorili tamo državu, koja bi živela prema zakonima šarijata. Takva usmerenost je naterala rukovodioce hrišćanskih zajednica Nigerije da dođu do zaključka da «šema ubistava svedoči o sistematskom čišćenju prema etničkom i religioznom obeležju».

Istovremeno je očito da muslimansko stanovništvo tog regiona, gde, između ostalih, živi najmanje jedna trećina od 160 miliona stanovnika Nigerije, nimalo ne deli takve ideje Boko-Haram. Možda je to suprotstavljanje i nateralo njene lidere da nešto promene strategiju i obrate se mladima, pre svega učenicima, zaplašivajući porodice muslimana, čija deca uče u svetovnim školama. Osim toga, jedan od lidera organizacije Abubakar Šekau je izjavio da tri teroristička akta protiv školskih ustanova treba tretirati kao upozorenje i kao odmazdu armiji centralne vlade Nigerije, koja je počela 15. maja operacije u tri države zemlje - Borno, Jobe i Adamava, gde se Boko-Haram oseća skoro nekažnjeno. Uzgred rečeno, te operacije nisu bile baš uspešne. Što više, surovost vojnika, koji nisu bili upućeni - ko je ko u zonama, koje kontrolišu ekstremisti, raspoložila je protiv armije nemali deo civila, što je iskoristila Boko-Haram. Dakle, Boko-Haram i dalje ima svoju bornu sposobnost i, izgleda, i dalje teroriše Nigeriju. Komentar direktora odelenja za afrička istraživanja francuzskog Instituta međunarodnih istraživanja i strategije Filip Jugon. Ovaj intervju je on dao putem telefona iz Pariza.

- Problem Boko-Haram potiče iz 11. septembra 2001. godine, te se on može nazvati odgovorom avganistanskih talibana, koji su omogućili njegovo stvaranje. Učvršćenje tog pokreta postalo je takođe odgovor na brojne pokušaje nigerijske armije da ga neutrališe, kao i na ubistvo njegovog lidera. Ta sekta, može da se i tako kaže, postepeno je jačala. Njeno prisustvo je bilo registrovano i na Severu Malija, a sada se ona čvsto smestila na severu Nigerije, gde pokušava da stvori šarijatsku državu i vodi aktivne akcije protiv armije i centralnih vlasti te zemlje. Dakle, danas je to potpuno sposobna za borbu organizacija, koja sprovodi surove akcije protiv hrišćana u cilju njihovog proterivanja iz istočnih i centralnih država Nigerije, sve do Džosa. Razumljivo je da organizaciji odgovara destabilizacija situacije u zemlji. Zbog očito preteranih akcija armije među civilima, ona dovodi u svoje redove sve više ljudi.

Smatrate da ta organizacija ugrožava i susedne zemlje, naprimer, Niger ili Kamerun.

- Sasvim tačno. Mada sve do sada polje njene aktivnosti ostaje Nigerija, nedavno je ona kidnapovala kao taoce grupu ljudi u Kamerunu. Već sam govorio o njenom prisustvu u Maliju, u nizu drugih zemalja, među njima i u Nigeru. Pored toga u Nigeriji unutar Boko-Haram je došlo do raskola, te je nastala još jedna radikalna grupacija –Ansaru. Mada Ansaru za sada još uvek zavisi od Boko-Haram, ona namerava da proširi zonu svoje delatnosti u drugim zemljama Zapadne Afrike. Vidimo da te organizacije postepeno učvršćuju svoje prisustvo u tom regionu kontinenta, ne ograničivši se Nigerijom.

Što se tiče poslednjih događaja u Egiptu i pozivu odande islamistima da dignu ustanak - nije li to svojevrstan signal za Boko-Haram da na neki način učestvuje u događajima u Egiptu i u Magribu?

- Nemam osećaj da danas Boko-Haram traži saveznike u arapskom svetu, ali, s druge strane, mogu da se istaknu slični ciljevi i ideje, između ostalih, stvaranje šarijatske države u Nigeriji, što zbližava tu organizaciju s salafitskim pokretom, s fundamentalistima, koji postoje, naprimer, u Egiptu, u drugim zemljama arapskog sveta. Dakle, oni imaju zajedničke ciljeve, te prisustvo Boko-Haram u Maliju još jednom svedoči o eventualnim namerama zbližavanja te organizacije s džihadističkim grupacijama. Zaključak je da osnova zbližavanja postoji. Možda se nešto i dešava, ali u tajnosti, to ne znam. Pored toga, Boko-Haram mnogo bliža talibanima Avganistana. Još jednom da kažem: ova organizacija pre nalazi zajednički jezik s džihadistima Sahela i Zapadne Afrike. Postoji zona skoro bez ikakve kontrole - takozvana Saharo-Sahelski luk, koja se nalazi pod jakim uticajem ekstremista, radikalnih grupa islamista. Iz te zone se finansiraju svi teroristički pokreti, zahvaljujući narkotrgovini i trgovini robljem.

Da se vratimo u Nigeriju – imam osećaj da je Boko-Haram besmrtna…

- Bezuslovno, izgleda, da je tako. Boko-Haram se obnavlja svaki put posle toga, kako je pokušavaju da unište vlasti Nigerije. Organizacija nema tamo naročitu podršku stanovništva, kako sama smatra – to su samo špekulacije. Većina Nigerijaca osuđuje surovost Boko-Haram. Međutim, ova organizacija je veoma jaka.

Zar Nigerija ne želi da potraži pomoć međunarodne i afričke zajednica?

- U Nigeriji je jako razvijen nacionalizam. Nigerija želi da se obezbedi, oslanjajući se samo na sopstvene snage, na sopstvene policiju i armiju. Prosto ne mogu da zamislim da bi se danas Nigerija obratila, tažeći pomoć i podršku, Afričkom savezu, SEDEAO ili UN. Nigerija je ogromna i ekonomski jaka zemlja, koja ima naftu i gas. Ona smatra sebe vodećom regionalnom državom, te je uverena da će moći sama da savlada terorizam i ekstremizam, među njima i Boko-Haram.

Igor Jazon,