Rusija i Ukrajina: hiljadugodišnja istorija se nastavlja

27. jula predsednici Rusije i Ukrajine Vladimir Putin i Viktor Janukovič, kao i prvojerarsi i jerarsi svih pomesnih pravoslavnih crkava, učestvovali su u proslavi 1025. godišnjice Krštenja Rusije u Kijevu. Upravo tu se 988. godine desio događaj, koji je postao početak u istoriji hrišćanstva istočnih Slovena. Ruski lider je izjavio da duhovno jedinstvo naroda Rusije i Ukrajine toliko čvrsto da nije podvrženo nikakvim političkim potresima.

Predsednici su uručili državna odlikovanja jerarsima pravoslavnih crkvava za doprinos razvoju prijateljskih odnosa među narodima i učvršćenje tradicija vere.

Uoči posete Vladimira Putina Ukrajini stigla je specijalna kompozicija, koja je donela jednu od najpoštovanijih hrišćanskih svetinja – Krst apostola Andreja Prvozvanog. Pratili su svetinju duhovni lideri pravoslavlja iz čitavog sveta na čelu s Patrijarhom Moskovskim i sve Rusije Kirilom. U vezi sa velikim interesovanjem prema tom događaju i masovnim dolaskom hodočasnika u Kijevo-Pećersku lavru i druga mesta, koja vernici posebno poštuju, snage pravnog reda su preduzele povećane mere bezbednosti, tim pre, što su bile informacije o mogućnostima provokacija od strane nekih nacionalističkih i radikalnih grupacija.

Nisu se desili ozbiljni ekscesi, mada za kršenje društvenog reda je bilo uhapšeno nekoliko aktivnih protivnika integracije dve zemlje. Inače su prisutni svečanom bogosluženju bili oduševljeni: to je zaista značani jubilej za pravoslavni svet. Na Kijavskom Vladimirskom brdu u prisustvu stotina pravoslavnih vernika u prazničnoj liturgiji su učestvovali jerarsi, sveštenici. Bili su prisutni lideri Rusije i Ukrajine, kao i pozvani predsednici Moldavije i Srbije. Obrativši se prisutnima, patrijarh Kiril je posebno istakao ulogu pravoslavlja za narode Rusije, Ukrajine, Belorusije i drugih zemalja, kao i njegove visoke moralne orijentire.

- Kriterijum Božanstvenog izbora između onih, ko bude opravdan ili osuđen prilikom Strašnog suda, postaće stepen vernosti ljudi Božijoj pravdi. Ona se mora ostvarivati ne samo u ličnom životu svakog od nas, već i u životu društava i naroda. Taj veliki ideal je bio uključen u nacionalno bivstvovanje naroda. On se odrazio u likovnoj umetnosti, arhitekturi, književnosti i filozofiji. Čak i onda, kada su ljudi sumnjali i negirali postojanje Boga, tema traženja Boga je bila najvažnija. Mnogi su hteli da sruše tu duhovnu dominantu naših naroda, ali nisu uspeli.

Sveti patrijarh je rekao da se ustvari obeležava dvostruki jubilej – istorijski i savremeni. Reč je o poslednjih 25 godina. Prema rečima Patrijarha, to je period drugog Krštenja Rusije, godine preobražaja u životu ljudi i crkve. On se zahvalio ukrajinskom narodu, predsednicima Rusije i Ukrajine za učešće u pripremi praznika, koji je pozvan da ujedini pravoslavne narode i podseti ih na jedinstvo.

Vladimir Putin je učestvovao u susretu s članovima Svetog sinoda Ukrajinske pravoslavne crkve na čelu s mitropolitom Kijevskim i sve Ukrajine Vladimirom. Razmatrani su odnosi crkava i moralno stanje savremenog društva. Predsednik je istakao da ma kakva vlast da bude nad ljudima, čvršće od vlasti Gospoda ništa ne može da bude. On je dodao da čvrste humanitarne i duhovne veze su pouzdani temelj rusko-ukrajinskog prijateljstva, one su više puta pomagale u teško doba. Putin je ubeđen da su stanovnici Rusije i Ukrajine naslednici duhovnih vrednosti Dnjeparske kijevske krstionice, te su u tom smislu jedan narod.

- To je zaista naš zajednički veliki praznik, koji nas podseća na naše duhovno jedinstvo, govori o našim zajedničkim izvorima, podseća da smo mnogo učinili prethodnih stoleća, te smo zajedno postigli istaknute, bez preuveličavanja, rezultate u uređivanju naše, tada još zajedničke Otadžbine, u razvoju naših teritorija, naših zemalja, naroda. Danas je situacija drugačija, ali smo odlučni u tome da radimo zajedno.

Za predsednika Rusije je bila organizovana ekskurzija u Kijevo-Pećersku lavru, gde se pažljivo čuva mnoštvo pravoslavnih svetinja. Vladimir Putin je posetio Uspensku sabornu crkvu, u čijem obnavljanju on je lično učestvovao, kao i poklonio se Krstu Andreja Prolzvanog.

Bez obzira na isključivo praznični karakter akcija, ruski i ukrajinski predsednici su našli vreme za lični susret. Razmatrali su ekonomiju, dinamiku rasta uzajmnih investicija i robnog prometa, ne baš jednostavne odnose, koji ipak imaju ozbiljjan potencijal rasta u energetskoj sferi. Tradicionalna tema razgovora je bila perspektiva učlanjivanja Ukrajine u Carinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana.

Učešće u CS bi pružilo Ukrajini sasvim realne ekonomske i geopolitičke dividende, među njima rast bruto-domaćeg proizvoda usled učešća u projektu na nivou 1,5 odsto. Vladimir Putin je izjavio da će Rusija uvažavati svaki izbor Ukrajine, ali je istakao da konkurentne prednosti ukrajinska ekonomija može da dobije samo ukoliko se ujedini s ruskom. Između ostalog, preko stvaranja jedinstvenog transportnog i energetskog sistema.

28. jula će predsednici nastaviti kontaktiranje u Sevastopolju, gde će učestvovati u svečanostima povodom Dana ratne mornarice Rusije i Dana mornarice Ukrajine.

Iljja Harlamov,