Makariosa pamte i vole u Rusiji

Navršilo se sto godina od rođenja prvog predsednika Kipra, arhiepiskopa Makariosa.
On je pokazao svetu jednistveni primer pastirskog i istovremeno državničkog služenja društvu, smatra analitičar pravoslavnog časopisa Foma Aleksej Sokolov.

- Presednik-sveštenik mnogo je učinio za jedinstvo i nezavisnost svoje domovine. Tragična je istorija njegove borbe za ove velike ciljeve, istorija njegovog odstranjenja, izgnanja i povratka u domovinu. Vernici i čitavo rusko društvo dobro poznaju ovu istoriju. Mi se sećamo prve posete Makariosa Moskvi 1971. godine. U toku ove posete desila se epizoda koja lepo karakteriše ličnost arhiepiskopa. Prema programu visoki gost je trebalo da poseti Bogojavljenski sabor. U izvesnom trenutku obezbeđenje ga je tamo izgubilo. Počeli su da traže i našli su vladiku u drugom zdanju – on je zajedno sa sveštenicima krenuo u dom pred crkve gde se sakupila čitava zajednica. Otišao je da razgovara sa ljudima.

Koliko Makariosov primer pomaže da se odgovori na pitanje o kojem se diskutuje u pravoslavnom svetu – treba li crkvena hijerarhija da se bavi političkom delatnošću? 

- Teško je odgovoriti jednoznačno. Primer Kipra je jedinstven. Ovde je od 16. veka postojala institucija etnarha, tačnije lidera pravoslavne zajednice, koji ju je zastupao kod turskog sultana. To je spoj duhovnei svetovne vlasti koji je začet još u prošlosti. Tursku vlast je na ostrvu smenila britanska kolonijalna vlast. Do 50-ih godina između nje i stanovnika Kipra došlo je do oštre konfrontacije, separatisti su u svojoj borbi protiv Engleza koristili i terorističke akte. U takvoj atmosferi Makarios je primio odgovornost ne samoza crkvu, već i za narod. Misija je pripala upravo njemu kao najpoštovanijem i najuglednijem lideru. Da nije bilo Makariosa, ne zna se kako bi se razvijala dalja sudbina Kipra. jer kada su u toku prevrata crnih pukovnika u Grčkoj arhiepiskopa odstranili sa vlasti, do spoja sa Heladom ipak nije došlo. Zato je sever ostrva okupirala Turska. Z amene je glavna crta političara i pastira Makariosa mudro vođstvo u ime nacionalne nezavisnosti svoje zemlje, i pri tome odustajanje od radikalnih dejstava.

U kojoj meri Kiparska Pravoslavna crkva nastavlja da prati zavete Makariosa? Da li ona danas vrši uticaj na politku?

- Vidimo da je i sada uloga crkve u društveno-političkom životu Kipra vrlo značajna. Njeni arhijereji su više putaizražavali mišljenje o putevima likvidacije ekonomske krize. Crvka je čak nudila vladi svoju imovinu za otplatu dugova. Ona je protestvovala protiv uslova koje je nametnula trojka kreditora za restrukturizaciju banaka, što bi moglo da dovede do siromašenja stanovništva. Znamo za gnevne reči arhiepiskopa Hrizostoma na račun finansijskih vlasti zemlje, koje su faktički pomogle rođacima predsednika da spasu kapitale. Kiparska crkva koja ima poseban državni status ne može da ćuti u sudbonosnim trenucima po domovinu. I na to građane Kipra i čitav pravoslavni svet podseća primer jedinstvenog političara i duhovnog pastira arhiepiskopa Makariosa.

Gajane Hanova,