BukKrosing: pročitao – predaj drugome!

Knjige treba da se čitaju, a ne da stoje na policama! – takva je deviza aktivista "bukkrosinga", koji žele da pretvore svet u globalnu biblioteku.

Bukkrosing ili kruženje knjiga bilo je smišljeno 2001. na inicijativu stručnjaka za internet-tehnologije, Amerikanca Rona Hornbekera. On je prvi odlučio da ostavi 20 knjiga u holu hotela sa beleškama, iniciravši razmenu knjiga. Već za pola godine u pokretu je učestvovalo 300 ljudi koji su ostavljali pročitane knjige na raznim mestima, kako bi svako ko želi mogao da ih nađe i pročita, a zatim da preda dalje, puštajući na taj način knjigu na slobodu. Iz SAD pokret je prešao u Evropu, gde je bio toplo dočekan prvo u Italiji, zatim u Francuskoj, zatim se porširio po čitavoj Evropi, sve do Finske. U datom trenutku više nije jednostavno izračunati tačan broj ljudi koji su uključeni u razmenu knjiga po čitavom svetu: u sistemu razmene knjiga registrovano je preko 11.000.00 učesnika i 9 miliona knjiga.

Zabava je brzo postala masovna i moderna, a ekonomska kriza, visoke cene knjiga doprinele su njenom rasprostiranju. Kako se dešava proces razmene knjiga? Treba uzeti knjigu, snabdeti je beleškom otprilike sledećeg sadržaja: Ova knjiga je deo svetske biblioteke! U mnogim zemalja ljudi oslobađaju knjige od zarobljeništva na prašnjavim policama i dele omiljena dela sa drugima, ostavljajući ih na vidnom mestu. Možete da podelite svoju radost od susreta sa ovom knjigom sa njenim bivšim vlasnikom. Treba izaći na sajt www.bookcrossing.ru, zatim ostaviti knjigu na unapred smišljenom mestu a zatim se registrovati na sajtu, dati joj broj. Ili naprotiv: prvo registrovati knjigu na sajtu, ukazati mesto gde ćete je ostaviti, a zatim ostaviti.

Mnogi se pitaju zašto je to potrebno? Sve je jednostavno: knjige se oslobađaju stajanja na polici i postaju čitane, a uz pomoć sajta uvek može da se prati premeštanje knjige: bivši vlasnik dobija mejlom obaveštenje o tome da je knjiga pronađena. Tačnije promet knjiga je uređen. Drugi cilj registracije knjige je pretvaranje sveta u ogromnu biblioteku. Međunarodni sajt www.bookcrossing.com registruje knjige na raznim jezicima iz raznih zemalja. Za bukkrosere vesti o ostavljenim knjigama su velika radost, one liče na poruke u bocama, jer čovek koji nađe knjigu može da bude na drugom kraju sveta.

Kroseri imaju i svoju leksiku. Najrasprostanjeniji termini su puštene knjige, tačnije knjige ostavljene na slobodi, nađene knjige i bezbedna polica. Bezbedna polica je mesto gde može da se ostavi knjiga i nađe, po pravilu takve police postoje u bibliotekama, kafićima, knjižarama, univerzitetima. Ali knjiga može da se ostavi na ulici, na klupama, u parkovima, u metrou, u autobusu, glavno je da se opremi odgovarajućim nalepnicama.

Najčešće ljudi ostavljaju klasiku i savremenu književnost, kako domaću, tako i stranu, često se sreću fantastika i krimići. Pravi bukkroseri su nesebični: nije im žao da ostavljaju dobre knjige, glavno pravilo je: kad pročitaš podeli sa drugima!

Zemlja u kojoj je najviše bukkrosera je Italija. Ovde u prometu knjiga, ili kako ga nazivaju Italijani PassaLibro učestvuje na hiljade čitalaca. U Firenci lokalne vlasti čak prave poklone pokretu, puštajući na slobodu nova izdanja iz knjižara. Na primer, prošle godine pokret je dobio 4000 knjiga.

Vlasnici knjižara u Evropi aktivno podržavaju krosere: niko ne misli da će od besplatnog širenja pasti broj prodatih knjiga, upravo suprotno. Mnogi izdavači i trgovci smatraju da moderni pokret doprinosi uvećanju broja ljubitelja knjiga.

U Rusiji masovni bukkrosing "Leti i čitaj" pojavio se na međunarodnom aerodromu u Sočiju. U putničkoj zoni su postavljene police za knjige i časopise. Među njima je i domaća klasika i savremena strana književnsot, i naučne knjige, i monografije, čak knjige za decu, sa reprodukcijama poznatih umetnika. Sve knjige mogu da se uzmu privremeno ili razmene, ostavljajući na policama već pročitane.

Knjige su kao ptice, Puštajući knjigu na slobodu, ti poklanjaš život!, tvrde kroseri.

Ana Fjodorova,