O američkoj ANB će se razgovarati u UN i malo joj «skratiti» uši

U oblasti skandala oko globalnog praćenja od strane ANB SAD krajem nedelje je najsenzacionalnija vest je o eventulnoj poseti Edvarda Snoudena Nemačkoj. Izbeglica iz specijalnih resora SAD je tobože pristao da da nemačkim parlamentarcima i tužilaštvu iskaze o radu ANB u Nemačkoj. To će Snouden učiniti najverovatnije u Moskvi, ako inače dođe do iskaza. U Berlinu će mu teško garantovati bezbednost i neekstradiciju u SAD. Poslanik bundestaga Hans-Kristian Štrebel je pristao da organizuje parlamentarni susret sa Snoudenom.On zastupa u nemačkom parlamentu «zelene».

Nemačke novine pišu da je u kancelariji Angele Merkel inicijativa «zelenih» izazvala veliku nervozu. Štrebel je došao u Moskvu uz poštovanje svih pravila konspiracije: ni MSP Nemačke, ni kancelarija kancelarke nisu znali o njegovoj poseti. Ni glavnog raskrinkavača ANB u zvaničnom Berlinu ne čekaju. Prvo, Snouden može da ispriča mnogo negativnog o razmerama saradnje nemačkih specijalnih resora s ANB. Drugo, Amerikancima će to omogućiti da sve okrenu naopako. Danas Nemci ukoravaju Vašington za nepoštenu igru i špijuniranje odanih saveznika. Dolazak Snoudena u Berlin ili opširni kontakti s Nemcima u Moskvi omogućili bi SAD da optuže Berlin za saradnju s izdajicom. Ni prvo, ni drugo neće biti dobro.

Za sada su u Evropi renome i poverenje prema Obami potkopani u takvoj meri da neke novine u Nemačkoj i Francuskoj, podrugljivo pišu da se Obama naglo primiče nivou neprijateljstva, koje je nekada Stari Svet osećao prema njegovom predhodniku Džordžu Bušu-mlađem.

Inače, toliko žučno negodovanje od strane Berlina i Pariza povodom špijunaže Obamine Bele kuće nije osetio čak ni Buš-mlađi.

Međutim, ruski eksperti savetuju da pogoršanje odnosa Evrope s administracijom Baraka Obame ne utiče na odnose Evropa-SAD u celini.

Saveznički odnosi između SAD i Evrope su suviše čvrsti da bi se govorilo o konačkom gubljenju poverenja, smatra analitičar ruskog Instituta strateških istraživanja Vladimir Kozin. Međutim, obnavljanje takvog poverenja će trajati dugo.

- Mislim da će evropski saveznici SAD postaviti pitanje da se ne bi više odvijalo praćenje lidera evropskih država od strane SAD ili uz pomoć SAD. To je za Evropljane bio ozbiljan moralni udarac «pesnicom po nosu». Svakako, to nikom nije prijatno. Međutim, teško da će oni smanjiti razmene informacija s SAD.

Skandal je izbio ne zbog toga, što specijalni resori SAD špijuniraju Evropu: to je odavno dobro poznato. Evropa je bila šokirana drskošću i razmerima špijunaže.

Nedelja «rasprava» oko skandala s ANB u samom SAD-u je završena obećanjem Bele kuće da će reformirati delatnost špijunskog resora.

Naprimer, predsednik Obama je obećao da se više neće prisluškivati telefonski razgovori u sedištima MMF i Svetske banke. Oba se nalaze u Vašingtonu. Obama je naredio ANB da se isključi iz linija dve vodeće međunarodne finansijske organizacije.

Sama Bela kuća sve više ističe «korenite» reforme resora elektronske špijunaže. Sve specijalne službe SAD ne podležu redovnoj kontroli. Tako se dešavalo sa CIA 60-ih, 70-ih i 80-ih godina. Tu su u pravu nekoliko puta reformisali, ustvari, likvidirali jedna odelenja i formirali druga. Izgleda da to isto čeka i ANB. Agenciji će samo malo «skratiti» suviše velike «uši».

Kako kaže američki pravnik, bloger i novinar Glen Grinvald, koji je prvi saopštio o raskrinkvanjima Edvarda Snoudena, ANB je postala obuzeta prikupljanjem podataka radi samog procesa. Nesreća je u tome, što je akumulacija informacija ANB poprimila takve razmere da je postala kontraproduktivna.