Neobične svetinje ``Svete Rusije``

U «Dnevniku Pisca» F. M. Dostojevski piše: «…Sva naša narodna načela, u potpunosti su proizašla iz Pravoslavlja». Tek posle Krštenja Vladimirovu državu počinju nazivati Rusijom i nije čudo da se sa dolaskom bogoboraca na vlast, kada je prestala biti Pravoslavnom državom, menja i njeno ime u Sovjetski Savez. Čuveni ruski akademik Lihačev, koji je priredio veličanstveno desetotomno izdanje drevne ruske književnosti, kaže da «Svetu Rusiju» u stvari predstavljaju ruske svetinje u svoj njihovoj sabornosti i celokupnosti. «To su njeni manastiri, crkve, sveštenstvo, monaštvo, svete mošti, ikone, svešteni sasudi, pravednici, sveti događaji ruske istorije…» – ističe Lihačov.

I površno poznavanje ruske istorije dovodi do sledećeg zaključka – bez Pravoslavlja, Rusija gubi smisao svog postojanja. Ruski narod je zaista znao da od samih svojih hrišćanskih početaka ceni svoje svetinje, one su bile u srcu ruskog čoveka i u dubini njegove duše gorela je jarka ljubav prema pravoslavnim svetinjama. O tom pobožnom strahopoštovanju ruskog čoveka prema pravoslavnim svetinjama svedoče nam i mnogi strani putopisci. Taj trepet i strahopoštovanje ruske duše prema pravoslavnim svetinjama, kao možda osnovna karakteristika «Svete Rusije», tokom vekova je podsticao nebrojene stvaraoce na veličanstvena dostignuća u svim oblastima ljudskog duha. O nekima smo već pisali, o nekima ćemo pisati, a u ovom «broju» ćemo ukratko predstaviti nekoliko veoma neobičnih ruskih svetinja, koje samim pogledom na njih u čoveku bude najblagorodnija osećanja. I kao što sam više puta bio svedok oduševljenja ruskih verujućih ljudi Nemanjićkim svetinjama u srbskim zemljama, siguran sam da i svaka srbska pravoslavna duša oseća duhovnu bliskost i duhovne veze u dodiru sa svetinjama «Svete Rusije».

* * *

Crkva tri konjanika na Krimu - Eski-Kermen

Na istočnim padinama pećinskog grada Eski-Kermana, udaljenog 50 kilometara od Simferopolja, u ogromnoj krečnjačkoj steni izgrađen je krajem HII veka hram sa dva ulaza i omalenim prozorčetom. Na istočnoj strani među kamenim stubovima, nekada je bio drveni ikonostas.

Na severnoj strani zida iznad izrubljenih u steni kovčega, sačuvana je freska koja prikazuje trojicu konjanika sa raširenim ogrtačima. Na fresci su prikazana tri konjanika što takođe predstavlja veoma neobičnu pojavu, a predanje govori da su prikazani Teodor Tiron, Georgije Pobedonosac i Teodor Stratilat. Postoji i druga verzija, da se radi o zaštitnicima Otadžbine koji su junački poginuli braneći tadašnji Krim od Tatara.

Ispod freske koja datira iz HIII veka, na grčkom jeziku je napisano da je crkva isklesana i freskopisana svetim mučenicima Hristovim radi spasenja duše i oproštenja grehova. Jedan grob je isklesan u podu, ispod same freske, a druga grobnica se nalazi pored samog ulaza u hram i po veličini odgovara grobnici dva dečaka, pa se pretpostavlja da su upravo ti dečaci naslikani na konju, iza prvog konjanika. U susednoj steni isklesana je riznica sa visećim grobnicama.

U svakom slučaju, ovaj hram na Krimu predstavlja svojevrstan spomenik zahvalnosti palim herojima za pravoslavnu veru i Otadžbinu.

* * *

Hram Raspeća Gospodnjeg u Lenjinsk-Kuznjeckom

Ovaj hram Raspeća Gospodnjeg u Kuzbasu, sagrađen je u vidu brežuljka po ugledu na Jerusalimski Hram Groba Gospodnjeg. Pokloni krst od hrastovine visok pet metara, uzdiže se sa specijalne površine na vrhu «brežuljka», na kojoj može da stane oko trideset ljudi. Do tog neobičnog hramovnog krova, sa spoljne strane je izgrađeno dvoje stepeništa.

Hram je osveštan 2009. godine i u unutrašnjnosti hrama može da se smesti oko 120 vernika. Po osveštanju hrama episkop Aristarh je u besedi istakao da se nada da će ovo mesto postati pokloničko za sve pravoslavne hrišćane jer se «iskupiteljska sila žrtve Hristove koja je prinesena na Golgoti, proširila na sav rod ljudski i na sva vremena».

Unutar hrama sagrađena je mala pećinica sa niskim ulazom i u njoj kamena klupa sa česticama kamenja sa Groba Gospodnjeg iz Jerusalima.

* * *

Crkva Svete Trojice na ostrvu Vaterlo na Antarktiku

Na ostrvu Vaterlo u Južnim Šetlandskim ostrvima, na obali mora, kao svojevrstan stražar ruske polarne stanice Belinshauzen, uzdiže se neveliki ali prilično visok (15 metara) drveni hram posvećen Živonačalnoj Trojici. To je najjužniji pravoslavni hram na svetu i danas on predstavlja Patrijaršijsko podvorje Sveto-Troičko-Sergijevske lavre. Ideju Valerija Lukina, načelnika Ruske antarktičke ekspedicije da se na Antarktiku sagradi pravoslavni hram, odmah je tokom devedesetih godina prošlog veka blagoslovio blaženopočivši Patrijarh Ruski Aleksej II. Međutim, od blagoslova do realizacije projekta bio je potreban istinski podvig. Hram je izgrađen od čuvenog sibirskog kedra i montiran je u Sibiru, na Altaju, gde je godinu dana «odstojao». Potom je hram demontiran i na kamionu prevezen do Kalinjingrada, a odatle brodom do Antarktika, gde je osam ljudi dva meseca radilo na njegovom ponovnom montiranju.

Episkop Sergijevsko-Posadski Teognost, uz prisustvo brojnog duhovenstva i poklonika koji su došli da prisustvuju ovom događaju, osveštao je ovaj predivni hram na Sretenje Gospodnje,15. februara 2004. godine.

* * *

Bog koji je ljubav, sve što je stvorio zadivljujuće je lepo i veoma dobro, govori nam Mojsije u Knjizi Postanja. Za bogonadahnute ljude su ljubav, vrlina i lepota neka vrsta sinonima, pa je tako u hrišćanskim himnama Prečista Deva «ukrašena lepotom vrlina». A veliki ruski genije F. M. Dostojevski kaže - «lepota će spasiti svet», svakako je bio bogonadahnut čovek koji je znao da lepota nije samo puka spoljašnja estetika. Ovi neobični hramovi svojom lepotom i simfonijom sa okolnom Božijom tvorevinom, dokazuju nam da lepota ne predstavlja samo prolazni estetski prizor, već je to sila koja će po Dostojevskom spasiti svet. Ovakvi neobični hramovi svedoče kako o lepoti hrama tako i o lepoti vrline bogoljubivih duša koji su ih gradili. Ovakvi neobični hramovi ulivali su ranije i ulivaju i danas nadu u skorije Vaskrsenje «Svete Rusije». Demonske sile koje su se posle Oktobarske Revolucije uselile u srca mnogih Rusa rušeći mnoge velelepne hramove, kao da podvijaju rep pred nadolazećim vaskrsenjem Svete Rusije. Dokaz tome su i ovakvi izvori stvaralačke lepote ljudskog duha, lepote kao vrline i kao ljubavi, lepote koja predstavlja odaziv na prizivanje Božanske lepote stvaranja.

Ranko Gojković,