Rusi dolaze: Počinje rat oko Srbije

30.11.2013. god.

Ako je takva pozicija Ukrajine, zemlje koja je po površini najveća evropska zemlja (isključujući evropski deo Rusije) i koja ima oko pedeset miliona stanovnika, tada nam mora biti jasno koliko je tek Srbija ranjiva i koliko je njena unutrašnja politika određena voljom Evropske unije (Nemačke), a sada, čini se, sve više i voljom Rusije.

Odskora, svedoci smo jednog (mogućeg) neobičnog zaokreta u srbskoj politici. Iako se srbski trijumvirat i dalje drži za skute Evropske unije kao ostavljeno i zaboravljeno mezimče, koje pristane za nekim „namernikom“ i za njim ide dok ga ovaj ne otera, ipak se pojavljuju prve naznake jednog drugačijeg političkog „povetarca“ u Srbiji.

Podsetimo se, Dačić je rekao:

„Oni koji kritikuju Srbiju zbog bliskosti i partnerstva sa Rusijom treba da se zapitaju zašto nisu ponudili takve odnose Srbiji. Ja Zapadu uporno govorim da je Srbiji potreban strateški partner i na Zapadu… Ali oni uopšte nisu zainteresovani.“

Ekonomski interes ispred političkog

Naravno, Srbija nema puno mogućnosti da bira, jer prilazak jednoj strani na relacija Rusija-EU automatski znači odlazak od druge. Primer onoga što se danas događa u Ukrajini nedvosmisleno govori u prilog tome da se oko te zemlje vodi pravi političko-ekonomski rat između Rusije i Evropske unije. Ukrajina nema puno prostora za manevrisanje.

Ona ne može da bude i na jednoj i na drugoj strani. Ne može da bude ni neutralna. Ona mora da se opredeli između dva evropska džina.

Zapravo, Ukrajina mora da svede ekonomsku računicu (politička orijentacija je tu manje bitna), to jeste, mora da vidi u kom slučaju više gubi. I na osnovu takve kalkulacije, Ukrajina će doneti (ili je već donela) konačnu odluku.

Ukrajina nije mala zemlja. U odnosu na Srbiju ona je ogromna. Ali, ni ona ne može da vodi svoju spoljnu politiku onako kako bi možda želela.

Uslovljena je voljom onih koji su i od nje veći i moćniji. Ako je takva pozicija Ukrajine, zemlje koja je po površini najveća evropska zemlja (isključujući evropski deo Rusije) i koja ima oko pedeset miliona stanovnika, tada nam mora biti jasno koliko je tek Srbija ranjiva i koliko je njena unutrašnja politika određena voljom Evropske unije (Nemačke), a sada, čini se, sve više i voljom Rusije.

Izvor
Vest

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »