Evromajdan i EU: Evropa tiho pristala na pauzu

Ukrajina je ipak zauzela svoje mesto na dnevnom redu poslednjeg ovogodišnjeg samita EU u Briselu. Ukrajinski slučaj razmotren je u istom nizu sa problemima francuske intervencije u Africi i nezakonite migracije sa južnih obala Sredozemnog mora. U dve reči suština stava je sledeća: Brisel je razočaran time što Kijev nije odmah potpisao sporazum o pridruživanju EU i time što mu Moskva daje 15 milijardi kako bi izbegao bankrotstvo. Ali vrata evropskog predsoblja nisu zatvorena. EU će sačekati dok ne presuše ruske pare, i sa novom snagom će zvati Ukrajinu u Evropu.

Sudeći po smislu istupanja na samitu i izjavama na njegovim marginama, Evropa je u stvari prećutno zahvalna Moskvi na tome što ju je spasla od još jednog problema – ukrajinskog. U krajnjoj meri za narednih godinu dana. Zato što nikakvih para za spas Kijeva od bankrotstva Brisel nema. O čemu je i govorio na konferenciji za štampu 19. decembra predsednik Vladimir Putin.

- Ili probajte, objasnite farmerima iz Francuske, iste te Nemačke, Španije, Grčke, Portugalije, zemalja s juga Evrope, da treba malo da se stisnu u interesima Ukrajine. Videću njihovu reakciju. Ali samo ne nekih funkcionera, već radnika koji rade na zemlji. Osim toga, novca takvog nema.

Sada o ukrajinskom slučaju prevladavaju sve suzdržanija mišljenja.

Najpragmatičnije se izjasnio na samitu predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc. On je rekao da se predsednik Rusije Vladimir Putin pridržava jasne logike u ruskoj politici. I dodao je da se ne treba čuditi pojedinim aktivnim dejstvima Rusije u pogledu susednih zemalja – sve velike države sveta teže da prošire zone svog uticaja, tako je bilo uvek, to nije izmišljeno juče. Evropa treba razumno da ocenjuje pozicije strana, rekao je Martin Šulc.

- Kako da se ponašamo prema zemlji koja je odabrala da uzme novac RF, pristala na niže cene gasa iz Rusije? To je dovoljno za narednu godinu, možda čak duže, do 2105. godine. Potrebna je dugoročna strategija. A dugoročna strategija, u to smo sigurni, sa nama je bolje nego bez nas. Eto kakav predlog Ukrajini mi treba sada da damo.

Briselu će ipak biti teško da dokaže da je sa Evropom Ukrajini bolje nego bez nje. Upravo prvog dana samita ispred štaba EU održana je demonstracija od skoro 10 hiljada ljudi, iz čitave Evrope, koji su protestvovali protiv mera stroge štednje, smanjenja socijalnih izdvajanja, plata i nezaposlenosti. Tačnije protiv recepata pomoću kojih EU izlazi iz finansijske krize. Stvaranje Evropskog bankarskog saveza na samitu 19-20. decembra bilo je u principu odobreno. Ali novi paket ekonomskih reformi je izazvao toliko protivrečnosti da je njihovo razmatranje odlučeno da se prenese za narednu godinu.

Istovremeno sa samitom u Briselu se odvijalo savetovanje rukovodstva vodeće partije desnog centra EU – Evropske narodne stranke. to je najveća frakcija Evropskog parlamenta. Osim predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja i šefa Evropske komisije Manuela Barozua, članovi nacionalne stranke su 12 od 28 šefova država EU. Na savetovanju su priznali da je pitanje pridruživanja nacionalna stvar Ukrajine. Na sastanak ENS bili su pozvani lideri ukrajinske Batkivštine i UDAR-a Arsenij Jacenjuk i Vitalij Kličko. Ipak u Brisel oni nisu došli. Kako je objasnio potpredsednik ENS Jacek Sariuš-Voljski, zbog zauzetosti oko usvajanja ukrajinskog budžeta. Istina, za sada oni sednice Vrhovne rade samo blokiraju. Neki učesnici savetovanja u privatnom poretku su tvrdili da niko ukrajinsku opoziciju nije zvao u Brisel. Od nje su se već umorili.

Andrej Fedjašin,