SAD prave skupo oružje za skup cilj

Ma kako to bilo tužno, trka u naoružavanju nije stvar prošlosti. Razvoj koncepcije munjevitog globalnog udara u SAD primorava Rusiju da preduzima uzvratne mere. Između ostalog da preporađa i usavršava svoje, vrlo efikasne strateške koncepcije.

Koncepcija ili program munjevitog globalno gudara predstavlja čitav kompleks akcija na modernizaciji postojećeg i stvaranju principijalno novog strateškog nenuklearnog naoružanja.

Spoj visokopreciznih sistema navođenja i supersoničnih brzina svih ovih uređaja treba da osigura ispunjenje glavnog zadatka koncepcije: nanošenje udara po ciljevima protivnika u bilo kojoj tački Zemlje u roku od sat vremena posle određene naredbe. Cilj može da bude bilo šta – skrovište terorističkih poglavara, kamp terorista, armijski štab mogućeg protivnika ili startne pozicije njegovih raketa.

Treba reći da je poslednjih dana zabrinutost povodom američkog programa Munjevitog globalnog udara izrazio predsednik RF Vladimir Putin, potpredsednik Dmitrij Rogozin, zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov. Suština izjava ruskih visokih zvaničnika svodi se na to da razvoj koncepcije Munjevitog globalnog udara vodi ka narušavanju strateškog balansa u svetu, što bez preterivanja, preti čovečanstvu apokalipsom.

Očigledno da je krajnje teško da se u oružanoj konfrontaciji povede SAD samo konvencionalnim naoružanjem i to ne samo za svaku drugu državu, već i za koaliciju zemalja, smatra član Društvenog saveta u vojno-industrijskoj komisiji vlade RF Mihail Hodarjonok.

- Jer moć američkih snaga koje primenjuju oružje u konvencionalnom boju sada je toliko velika i oni su toliko uznapredovali u odnosu na druge konvencionalne snage da je praktično nemoguće odbijati ih konvencionalnim sredstvima. I garancija državnog suvereniteta i nacionalne bezbednosti Rusije u tom pogledu može da bude samo nuklearno oružje.

Ovih dana komandant raketnih trupa strateške namene (RTSN) Sergej Karakajev saopštio je novinarima da će u prvoj polovini naredne godine rukovodstvu zemlje biti predstavljena skica bojevog železničkog raktenog kompleksa (BŽRK). Takvi vozovi koji predtavljaju mobilne centre uprave i startne platforme za lansiranje nuklearnih interkontinentalnih balističkih raketa pojavile su se još u SSSR i bile su povučene iz naoružanja 2005. godine. One su potpale pod sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja START-2, koji su predsednici RF i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali 1993. godine.

Ipak novi sporazum START-3, potpisan 2010. godine između tadašnjeg predsednika RF Dmitrija Medvedeva i predsednika SAD Baraka Obame, ne zabranjuje formiranje novih raketnih kompleksa.

Naravno, železnički raketni kompleksi biće napravljeni već na osnovu poslednjih tehnologija, koje nude mnogo šire mogućnosti. To je krajnje neophodan za Rusiju obrazac strateškog oružja, ubeđen je Mihail Hodarjonok.

- Ako stacionarni lansirni uređaji, kopneni, recimo, dobro su poznati hipotetičnom protivniku, železnički bojevi raketni kompleksi koji se nalaze na maršrutama bojevog patroliranja jedno su od snažnih sredstava odvraćanja potencijalnog protivnika. Pošto ih je prilično teško pronaći, a proizvedeni u dovoljnoj količini oni će biti u stanju da pruže snažan odgovor.

Razume se, nuklearni oklopni vozovi nisu jedini argument koji je Rusija u stanju da suprotstavi PRO i Munjevitom globalnom udaru. Po svemu sudeći, Moskva je već počela realizaciju kompleksa uzvratnih mera kako na postojeće, tako na perspektivne pretnje. na primer, saznalo se da osim nedavno prebačenih ka zapadnim granicama Rusije operativno-taktičkih kompleksa Iskander, isto tako naoružanje je stiglo u raketne jedinice na jugu zemlje. RF zaista je previše skup cilj za hipotetičnog protivnika.

Nikita Sorokin,