Početna stranica > Novosti
Godine 1942. stupio je u Železnički inženjerijski institut u Tbilisiju, koji posle godinu dana napušta i upisuje se na TbilIski konzervatorijum , vokalni odsek, a istvremeno pohađa koreografsko učilište pri Pozorištu opere i baleta u glavnom gradu Gruzije.
Posle završetka Drugog svetskog rata prelazi na Moksovski konzevratorijum,a 1946. je položio prijemni ipsit i upisao sa na fakultert režije VGIK-a ( Savenog državnog instituta kulture ) najpre u klasi Igora Savčenka ( reditelja filmova „Harmonika „, „Taras Ševčenko „), a zatim kod proslvaljenog Aleksandra Dovženka ( „Poema o moru „, „Zemlja“,“Ščors“ ) u istoj klasi sa Marlenom Hucijevim i Jurijem Ozerovim.
Diplomski rad “Andrieš” film kratkog metra
Paradžanov je zvašio VGIK 1951.g., a diplomski rad mu je bio kratkometražni fim „Andrieš“ ( po imenu čobanice iz jedne moldvaske bajke ) . Četiri godiner kasnije (1955 .) mladi režiser će za kijevski fimski studio „Dovženko“snimiti dugometražnu varijantu tog filma.Posle toga selde njegovi dokumentarni i naučno-popularni filmnovi „Natalija Užvij“, „Misao“, „Zlatne ruke „.
“Prvi momak” –prvi igrani film Paradžanova
Godine 1959, Paradžanov snima svoj prvi igrani film „Prvi momak“, a dve godine kasnije filmsku povest „Ukrajinska rapsodija „, da bi 1962., u fimskom studiju „Dovženko“ u njegovoj režiji bio snimljen flim“Cvet na kamenu „.
Produktivan i tražen režiser
Veoma produktivan i tražen režiser, Paradžanov 1964. realizuje svoje remek –delo „Senke zaboravljenih predaka „prema povesti Mihaila Kocjubinskog.Sa oslanjanjem na ukrajinski folklor, ovakj flim je posegao za uspešnim romantičarsko-ekspresivnim rešenjima u oblasti boje,montaže, postavljanja kadra,muzike.
Film je sa oduševljenjem primeljen u svetu pa su usledile nagrade na festivalima:za najbolju režiju na Međunarodnom festivalu u Mar-del-Plati,1965; pehar na „Festivalu festivala „ u Rimu iste godine;nagrada Britasnke fimske akdemije za najbolji strani film, takođe 1965.
“Senke zabravljenih predaka „ ovenčane su nagradom Svezasveznog filmskog festivala u Kijevu, ali je u zvaničnim krugovima Paradžanov tim filmom stekao reputaciju „formaliste „ što u Sovjketskom Savezu nije bila samo estetska kategorija.
Hapšenje i osuda na 5 godina robije
A onda 1973. Paradžanova hapse pod optužbom da je silovao muškarce i biva osuđen na zatvorsku kaznu od pet godina u koloniji strogog režima.
Rad u stidiju „Grizija film“
Posle izlaska i kažnjeničke kolonije, Pradžanov počinje da radi u studiju „Grizija –Film „ u Tbilisiju u kome zajedno sa Davidom Abašidzeom snima „Legendu o Suramskoj tvrđavi „( 1984.), a dve godine kasnije ( 1986.) snima dokumnetarac „Arabeska na temu Pirosmana „. Godine 1988, filmski oživljava bajku Mihaila Ljermontova „Ašik-Kerib „.
Paradžanov je takože pisao scenarija i bio je scenograf za nekoliko pozorišnih predstava.
Gdine 1989.pristupa snimanju filma „Ispovest „ koji je treblo da bude režiserova autobiografija, ali ga, nažalosrt nije dovršio.
U maju te godini u Tbilisu je umore njegova setsra Ana , pa je snimanje filma bilo prekinuto. A nekoliko meseci nakon Anine smrti, Sergej Josifovič se razboleo od raka pluća, u Moksvi je operisan,ali mu se stanje nije poboljšalo.Na poziv Vlade Francuske odlazi na lečenje u Pariz, ali se , nažalost ispostavilo da je bolest bila neizlečiva i 21. jula 1990. Paradžanov umire u Jerevanu. Sahranjen je na Panteonu genija jermenskog duha pored Arama Hačaturjana i Vilijama Sarojana i drugoh velikana umetnpsti i nauke Jermenije.
Priznanja i počasti
Sergej Paradžanov je narodni umetnik Ukrajine i Jeremenije. Godine 1986. njegov film „Legenda o Suramskoj tvrđavi“ dobio je specijalnu ngaradu žirija na Međunarodnom fimskom festivalu u Troji, dok je 1989. žiri Međunardnog festivala u Istambulu dodelio specijalnu nagardu njegovom filmu „Ašik-Kerib „, da bi godinu dana kasnije ta filmska bajka bila udostojena tri sa nagarde istovremeno:“Nika „-u nominaciji „najbolji film „,“najbolji režiser „ , najbolji rad scenografa „
U spomen velikom režiseru-maštaru
Godine 1993. U Moskvi je priređena prva samostalna posmrtna izložba Paradžanovih likovnih radova. Dve godine kasnije ( 1995.) otvoreno je Moksvsko umetničko pozorište koje nosi ime Sergeja Patradžanova.
U Kijevu je 1997. ustanovljen Fond Sergeja Paradžanova,a na lokaciji filmskog studija „Dovženko“ otkriven mu je spomenik .
UNESKO je 1999. godinu proglasio „Godinom Paradžanova„
Kolaži i asamblaži sa fotografija , crteža i ukrasi jelki Sergeja Paradžanova su u oktobru 2012. predstavljeni na izložbi “Sergej Paradžanov. Dom , u kome živim “održanoj u moskovskom izložbenom paviljonu “Novi Manjež”.
Filmovi o Paradžanovu
Režiseru iu slikaru je posvećen niz dokumentarnih filmova kao što su “ Bobo “ režisera Marine Mkrtčjan i Aresen Azatjan , zatim dokumenrac “Sergej Paradžanov “ režisera Fotosa Lambrinosa iz Grčke.
Velikom filmskom stvaraocu odužili su dokumentarcem “Paradžanov.Partitura Hrista do-mažor“,Jurij Iljenko,zatm Patrik Kazals iz Francuske filmom „ Sergej Paradžanov „, pa Aleksandr Kajdanavoski filmom „Maestro“, režiser Jevgenij Tatarec ( film „Pozorište Paradžanova „); „Sergej Paradžanov . Poseta“ i „Noć u muzeju Paradžanova „ ( reditelj Roman Balajan ) .
Prošle, 2013.g. prikazana je premijera biografskog filma Jelene Fetisove i Serža Avedikjana pod naslovom „Paradžanov“ koji je ušao u širi izbor za oskara u nominaciji „najbolji film na stranom jeziku „.
Sergej Paradžanov se dva puta ženio.Druga žena mu je bila filološkinja Svetlana Ščerbatjuk s kojom je imao sina Surena, rođenog 1958.g.
Branko Rakočević
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
DEVEDESETA GODIŠNJICA ROĐENJA SERGEJA PARADŽANOVA
Pre 90. godina, na današnji dan, 9.janura 1924. g. u Tifilisu ( današnji Tbilisi ) rođen je jedan od najmaštovitijih sveteskih filmskih stvaralaca i svakako najblistaviji filmski talenat sovjetske epohe , Segej Josifovič Paradžanov.
Njemu dajemo spomen ovu.
Njemu dajemo spomen ovu.
Godine 1942. stupio je u Železnički inženjerijski institut u Tbilisiju, koji posle godinu dana napušta i upisuje se na TbilIski konzervatorijum , vokalni odsek, a istvremeno pohađa koreografsko učilište pri Pozorištu opere i baleta u glavnom gradu Gruzije.
Posle završetka Drugog svetskog rata prelazi na Moksovski konzevratorijum,a 1946. je položio prijemni ipsit i upisao sa na fakultert režije VGIK-a ( Savenog državnog instituta kulture ) najpre u klasi Igora Savčenka ( reditelja filmova „Harmonika „, „Taras Ševčenko „), a zatim kod proslvaljenog Aleksandra Dovženka ( „Poema o moru „, „Zemlja“,“Ščors“ ) u istoj klasi sa Marlenom Hucijevim i Jurijem Ozerovim.
Diplomski rad “Andrieš” film kratkog metra
Paradžanov je zvašio VGIK 1951.g., a diplomski rad mu je bio kratkometražni fim „Andrieš“ ( po imenu čobanice iz jedne moldvaske bajke ) . Četiri godiner kasnije (1955 .) mladi režiser će za kijevski fimski studio „Dovženko“snimiti dugometražnu varijantu tog filma.Posle toga selde njegovi dokumentarni i naučno-popularni filmnovi „Natalija Užvij“, „Misao“, „Zlatne ruke „.
“Prvi momak” –prvi igrani film Paradžanova
Godine 1959, Paradžanov snima svoj prvi igrani film „Prvi momak“, a dve godine kasnije filmsku povest „Ukrajinska rapsodija „, da bi 1962., u fimskom studiju „Dovženko“ u njegovoj režiji bio snimljen flim“Cvet na kamenu „.
Produktivan i tražen režiser
Veoma produktivan i tražen režiser, Paradžanov 1964. realizuje svoje remek –delo „Senke zaboravljenih predaka „prema povesti Mihaila Kocjubinskog.Sa oslanjanjem na ukrajinski folklor, ovakj flim je posegao za uspešnim romantičarsko-ekspresivnim rešenjima u oblasti boje,montaže, postavljanja kadra,muzike.
Film je sa oduševljenjem primeljen u svetu pa su usledile nagrade na festivalima:za najbolju režiju na Međunarodnom festivalu u Mar-del-Plati,1965; pehar na „Festivalu festivala „ u Rimu iste godine;nagrada Britasnke fimske akdemije za najbolji strani film, takođe 1965.
“Senke zabravljenih predaka „ ovenčane su nagradom Svezasveznog filmskog festivala u Kijevu, ali je u zvaničnim krugovima Paradžanov tim filmom stekao reputaciju „formaliste „ što u Sovjketskom Savezu nije bila samo estetska kategorija.
“Narov cvet” iz jerevanskog studija bez dijaloga i fabule u uobičajenom smislu reči
U Jerevanskom filmskom studiju Paradžanov 1967. snima film pod nazivom „Narov cvet „ o jermenskom pesniku Sajat-Novi.Lišen dijaloga i fabule u uobičajenom smislu tih pojmova ,film je sačinjen od nekoliko minijatura od kojih je svaka sastavljena od pomalo čudnih, i pomalo zagonetnih kadrova-metafora.
Hapšenje i osuda na 5 godina robije
A onda 1973. Paradžanova hapse pod optužbom da je silovao muškarce i biva osuđen na zatvorsku kaznu od pet godina u koloniji strogog režima.
Za njrgovo oslobođenje iz zatrvora zalažu se ugledni kulturni stvaraoci iz sveta , a slavni pisac Luj Aragon se lečno obraća tadašenjem genskeu CK KP Leonidu Brežnjevu i nakon toga režisira oslobađaju iz tamnice 30. decembra 1977.
Rad u stidiju „Grizija film“
Posle izlaska i kažnjeničke kolonije, Pradžanov počinje da radi u studiju „Grizija –Film „ u Tbilisiju u kome zajedno sa Davidom Abašidzeom snima „Legendu o Suramskoj tvrđavi „( 1984.), a dve godine kasnije ( 1986.) snima dokumnetarac „Arabeska na temu Pirosmana „. Godine 1988, filmski oživljava bajku Mihaila Ljermontova „Ašik-Kerib „.
Od 1980. on se aktivno bavi kolažima, srtežima, instalacijama.Prvi „spresovani filmovi „, kako je režiser nazivao svoje kolaže, počeli su da se pojavljuju još sredinom 1950.-ih i postepeno su dobijali sve više detalja , širili se od opširnih kompozicija do pendantno sačinjenopg mozaika.
Paradžanov je takože pisao scenarija i bio je scenograf za nekoliko pozorišnih predstava.
Gdine 1989.pristupa snimanju filma „Ispovest „ koji je treblo da bude režiserova autobiografija, ali ga, nažalosrt nije dovršio.
U maju te godini u Tbilisu je umore njegova setsra Ana , pa je snimanje filma bilo prekinuto. A nekoliko meseci nakon Anine smrti, Sergej Josifovič se razboleo od raka pluća, u Moksvi je operisan,ali mu se stanje nije poboljšalo.Na poziv Vlade Francuske odlazi na lečenje u Pariz, ali se , nažalost ispostavilo da je bolest bila neizlečiva i 21. jula 1990. Paradžanov umire u Jerevanu. Sahranjen je na Panteonu genija jermenskog duha pored Arama Hačaturjana i Vilijama Sarojana i drugoh velikana umetnpsti i nauke Jermenije.
Priznanja i počasti
Sergej Paradžanov je narodni umetnik Ukrajine i Jeremenije. Godine 1986. njegov film „Legenda o Suramskoj tvrđavi“ dobio je specijalnu ngaradu žirija na Međunarodnom fimskom festivalu u Troji, dok je 1989. žiri Međunardnog festivala u Istambulu dodelio specijalnu nagardu njegovom filmu „Ašik-Kerib „, da bi godinu dana kasnije ta filmska bajka bila udostojena tri sa nagarde istovremeno:“Nika „-u nominaciji „najbolji film „,“najbolji režiser „ , najbolji rad scenografa „
Posmrtno je 1991. g.dobio Državnu nagradu „Ševčenko „ Ukrasjinske SSR „za film „Senke zaboravljenih predaka „.
U spomen velikom režiseru-maštaru
Godine 1993. U Moskvi je priređena prva samostalna posmrtna izložba Paradžanovih likovnih radova. Dve godine kasnije ( 1995.) otvoreno je Moksvsko umetničko pozorište koje nosi ime Sergeja Patradžanova.
U Kijevu je 1997. ustanovljen Fond Sergeja Paradžanova,a na lokaciji filmskog studija „Dovženko“ otkriven mu je spomenik .
UNESKO je 1999. godinu proglasio „Godinom Paradžanova„
Kolaži i asamblaži sa fotografija , crteža i ukrasi jelki Sergeja Paradžanova su u oktobru 2012. predstavljeni na izložbi “Sergej Paradžanov. Dom , u kome živim “održanoj u moskovskom izložbenom paviljonu “Novi Manjež”.
Filmovi o Paradžanovu
Režiseru iu slikaru je posvećen niz dokumentarnih filmova kao što su “ Bobo “ režisera Marine Mkrtčjan i Aresen Azatjan , zatim dokumenrac “Sergej Paradžanov “ režisera Fotosa Lambrinosa iz Grčke.
Velikom filmskom stvaraocu odužili su dokumentarcem “Paradžanov.Partitura Hrista do-mažor“,Jurij Iljenko,zatm Patrik Kazals iz Francuske filmom „ Sergej Paradžanov „, pa Aleksandr Kajdanavoski filmom „Maestro“, režiser Jevgenij Tatarec ( film „Pozorište Paradžanova „); „Sergej Paradžanov . Poseta“ i „Noć u muzeju Paradžanova „ ( reditelj Roman Balajan ) .
Prošle, 2013.g. prikazana je premijera biografskog filma Jelene Fetisove i Serža Avedikjana pod naslovom „Paradžanov“ koji je ušao u širi izbor za oskara u nominaciji „najbolji film na stranom jeziku „.
Sergej Paradžanov se dva puta ženio.Druga žena mu je bila filološkinja Svetlana Ščerbatjuk s kojom je imao sina Surena, rođenog 1958.g.
Branko Rakočević
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...
Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...
Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...
Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....
Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...
Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
