Почетна страница > Новости
Године 1942. ступио је у Железнички инжењеријски институт у Тбилисију, који после годину дана напушта и уписује се на ТбилИски конзерваторијум , вокални одсек, а иствремено похађа кореографско училиште при Позоришту опере и балета у главном граду Грузије.
После завршетка Другог светског рата прелази на Моксовски конзевраторијум,а 1946. је положио пријемни ипсит и уписао са на факултерт режије ВГИК-а ( Савеног државног института културе ) најпре у класи Игора Савченка ( редитеља филмова „Хармоника „, „Тарас Шевченко „), а затим код прослваљеног Александра Довженка ( „Поема о мору „, „Земља“,“Шчорс“ ) у истој класи са Марленом Хуцијевим и Јуријем Озеровим.
Дипломски рад “Андриеш” филм кратког метра
Параџанов је звашио ВГИК 1951.г., а дипломски рад му је био краткометражни фим „Андриеш“ ( по имену чобанице из једне молдваске бајке ) . Четири годинер касније (1955 .) млади режисер ће за кијевски фимски студио „Довженко“снимити дугометражну варијанту тог филма.После тога селде његови документарни и научно-популарни филмнови „Наталија Ужвиј“, „Мисао“, „Златне руке „.
“Први момак” –први играни филм Параџанова
Године 1959, Параџанов снима свој први играни филм „Први момак“, а две године касније филмску повест „Украјинска рапсодија „, да би 1962., у фимском студију „Довженко“ у његовој режији био снимљен флим“Цвет на камену „.
Продуктиван и тражен режисер
Веома продуктиван и тражен режисер, Параџанов 1964. реализује своје ремек –дело „Сенке заборављених предака „према повести Михаила Коцјубинског.Са ослањањем на украјински фолклор, овакј флим је посегао за успешним романтичарско-експресивним решењима у области боје,монтаже, постављања кадра,музике.
Филм је са одушевљењем примељен у свету па су уследиле награде на фестивалима:за најбољу режију на Међународном фестивалу у Мар-дел-Плати,1965; пехар на „Фестивалу фестивала „ у Риму исте године;награда Бритаснке фимске акдемије за најбољи страни филм, такође 1965.
“Сенке забрављених предака „ овенчане су наградом Свезасвезног филмског фестивала у Кијеву, али је у званичним круговима Параџанов тим филмом стекао репутацију „формалисте „ што у Совјкетском Савезу није била само естетска категорија.
Хапшење и осуда на 5 година робије
А онда 1973. Параџанова хапсе под оптужбом да је силовао мушкарце и бива осуђен на затворску казну од пет година у колонији строгог режима.
Рад у стидију „Гризија филм“
После изласка и кажњеничке колоније, Праџанов почиње да ради у студију „Гризија –Филм „ у Тбилисију у коме заједно са Давидом Абашидзеом снима „Легенду о Сурамској тврђави „( 1984.), а две године касније ( 1986.) снима докумнетарац „Арабеска на тему Пиросмана „. Године 1988, филмски оживљава бајку Михаила Љермонтова „Ашик-Кериб „.
Параџанов је такоже писао сценарија и био је сценограф за неколико позоришних представа.
Гдине 1989.приступа снимању филма „Исповест „ који је требло да буде режисерова аутобиографија, али га, нажалосрт није довршио.
У мају те години у Тбилису је уморе његова сетсра Ана , па је снимање филма било прекинуто. А неколико месеци након Анине смрти, Сергеј Јосифович се разболео од рака плућа, у Моксви је оперисан,али му се стање није побољшало.На позив Владе Француске одлази на лечење у Париз, али се , нажалост испоставило да је болест била неизлечива и 21. јула 1990. Параџанов умире у Јеревану. Сахрањен је на Пантеону генија јерменског духа поред Арама Хачатурјана и Вилијама Саројана и другох великана уметнпсти и науке Јерменије.
Признања и почасти
Сергеј Параџанов је народни уметник Украјине и Јеременије. Године 1986. његов филм „Легенда о Сурамској тврђави“ добио је специјалну нгараду жирија на Међународном фимском фестивалу у Троји, док је 1989. жири Међунардног фестивала у Истамбулу доделио специјалну нагарду његовом филму „Ашик-Кериб „, да би годину дана касније та филмска бајка била удостојена три са нагарде истовремено:“Ника „-у номинацији „најбољи филм „,“најбољи режисер „ , најбољи рад сценографа „
У спомен великом режисеру-маштару
Године 1993. У Москви је приређена прва самостална посмртна изложба Параџанових ликовних радова. Две године касније ( 1995.) отворено је Моксвско уметничко позориште које носи име Сергеја Патраџанова.
У Кијеву је 1997. установљен Фонд Сергеја Параџанова,а на локацији филмског студија „Довженко“ откривен му је споменик .
УНЕСКО је 1999. годину прогласио „Годином Параџанова„
Колажи и асамблажи са фотографија , цртежа и украси јелки Сергеја Параџанова су у октобру 2012. представљени на изложби “Сергеј Параџанов. Дом , у коме живим “одржаној у московском изложбеном павиљону “Нови Мањеж”.
Филмови о Параџанову
Режисеру иу сликару је посвећен низ документарних филмова као што су “ Бобо “ режисера Марине Мкртчјан и Аресен Азатјан , затим докуменрац “Сергеј Параџанов “ режисера Фотоса Ламбриноса из Грчке.
Великом филмском ствараоцу одужили су документарцем “Параџанов.Партитура Христа до-мажор“,Јуриј Иљенко,затм Патрик Казалс из Француске филмом „ Сергеј Параџанов „, па Александр Кајданавоски филмом „Маестро“, режисер Јевгениј Татарец ( филм „Позориште Параџанова „); „Сергеј Параџанов . Посета“ и „Ноћ у музеју Параџанова „ ( редитељ Роман Балајан ) .
Прошле, 2013.г. приказана је премијера биографског филма Јелене Фетисове и Сержа Аведикјана под насловом „Параџанов“ који је ушао у шири избор за оскара у номинацији „најбољи филм на страном језику „.
Сергеј Параџанов се два пута женио.Друга жена му је била филолошкиња Светлана Шчербатјук с којом је имао сина Сурена, рођеног 1958.г.
Бранко Ракочевић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
ДЕВЕДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА СЕРГЕЈА ПАРАЏАНОВА
Пре 90. година, на данашњи дан, 9.јанура 1924. г. у Тифилису ( данашњи Тбилиси ) рођен је један од најмаштовитијих светеских филмских стваралаца и свакако најблиставији филмски таленат совјетске епохе , Сегеј Јосифович Параџанов.
Њему дајемо спомен ову.
Њему дајемо спомен ову.
Године 1942. ступио је у Железнички инжењеријски институт у Тбилисију, који после годину дана напушта и уписује се на ТбилИски конзерваторијум , вокални одсек, а иствремено похађа кореографско училиште при Позоришту опере и балета у главном граду Грузије.
После завршетка Другог светског рата прелази на Моксовски конзевраторијум,а 1946. је положио пријемни ипсит и уписао са на факултерт режије ВГИК-а ( Савеног државног института културе ) најпре у класи Игора Савченка ( редитеља филмова „Хармоника „, „Тарас Шевченко „), а затим код прослваљеног Александра Довженка ( „Поема о мору „, „Земља“,“Шчорс“ ) у истој класи са Марленом Хуцијевим и Јуријем Озеровим.
Дипломски рад “Андриеш” филм кратког метра
Параџанов је звашио ВГИК 1951.г., а дипломски рад му је био краткометражни фим „Андриеш“ ( по имену чобанице из једне молдваске бајке ) . Четири годинер касније (1955 .) млади режисер ће за кијевски фимски студио „Довженко“снимити дугометражну варијанту тог филма.После тога селде његови документарни и научно-популарни филмнови „Наталија Ужвиј“, „Мисао“, „Златне руке „.
“Први момак” –први играни филм Параџанова
Године 1959, Параџанов снима свој први играни филм „Први момак“, а две године касније филмску повест „Украјинска рапсодија „, да би 1962., у фимском студију „Довженко“ у његовој режији био снимљен флим“Цвет на камену „.
Продуктиван и тражен режисер
Веома продуктиван и тражен режисер, Параџанов 1964. реализује своје ремек –дело „Сенке заборављених предака „према повести Михаила Коцјубинског.Са ослањањем на украјински фолклор, овакј флим је посегао за успешним романтичарско-експресивним решењима у области боје,монтаже, постављања кадра,музике.
Филм је са одушевљењем примељен у свету па су уследиле награде на фестивалима:за најбољу режију на Међународном фестивалу у Мар-дел-Плати,1965; пехар на „Фестивалу фестивала „ у Риму исте године;награда Бритаснке фимске акдемије за најбољи страни филм, такође 1965.
“Сенке забрављених предака „ овенчане су наградом Свезасвезног филмског фестивала у Кијеву, али је у званичним круговима Параџанов тим филмом стекао репутацију „формалисте „ што у Совјкетском Савезу није била само естетска категорија.
“Наров цвет” из јереванског студија без дијалога и фабуле у уобичајеном смислу речи
У Јереванском филмском студију Параџанов 1967. снима филм под називом „Наров цвет „ о јерменском песнику Сајат-Нови.Лишен дијалога и фабуле у уобичајеном смислу тих појмова ,филм је сачињен од неколико минијатура од којих је свака састављена од помало чудних, и помало загонетних кадрова-метафора.
Хапшење и осуда на 5 година робије
А онда 1973. Параџанова хапсе под оптужбом да је силовао мушкарце и бива осуђен на затворску казну од пет година у колонији строгог режима.
За њргово ослобођење из затрвора залажу се угледни културни ствараоци из света , а славни писац Луј Арагон се лечно обраћа тадашењем генскеу ЦК КП Леониду Брежњеву и након тога режисира ослобађају из тамнице 30. децембра 1977.
Рад у стидију „Гризија филм“
После изласка и кажњеничке колоније, Праџанов почиње да ради у студију „Гризија –Филм „ у Тбилисију у коме заједно са Давидом Абашидзеом снима „Легенду о Сурамској тврђави „( 1984.), а две године касније ( 1986.) снима докумнетарац „Арабеска на тему Пиросмана „. Године 1988, филмски оживљава бајку Михаила Љермонтова „Ашик-Кериб „.
Од 1980. он се активно бави колажима, сртежима, инсталацијама.Први „спресовани филмови „, како је режисер називао своје колаже, почели су да се појављују још средином 1950.-их и постепено су добијали све више детаља , ширили се од опширних композиција до пендантно сачињенопг мозаика.
Параџанов је такоже писао сценарија и био је сценограф за неколико позоришних представа.
Гдине 1989.приступа снимању филма „Исповест „ који је требло да буде режисерова аутобиографија, али га, нажалосрт није довршио.
У мају те години у Тбилису је уморе његова сетсра Ана , па је снимање филма било прекинуто. А неколико месеци након Анине смрти, Сергеј Јосифович се разболео од рака плућа, у Моксви је оперисан,али му се стање није побољшало.На позив Владе Француске одлази на лечење у Париз, али се , нажалост испоставило да је болест била неизлечива и 21. јула 1990. Параџанов умире у Јеревану. Сахрањен је на Пантеону генија јерменског духа поред Арама Хачатурјана и Вилијама Саројана и другох великана уметнпсти и науке Јерменије.
Признања и почасти
Сергеј Параџанов је народни уметник Украјине и Јеременије. Године 1986. његов филм „Легенда о Сурамској тврђави“ добио је специјалну нгараду жирија на Међународном фимском фестивалу у Троји, док је 1989. жири Међунардног фестивала у Истамбулу доделио специјалну нагарду његовом филму „Ашик-Кериб „, да би годину дана касније та филмска бајка била удостојена три са нагарде истовремено:“Ника „-у номинацији „најбољи филм „,“најбољи режисер „ , најбољи рад сценографа „
Посмртно је 1991. г.добио Државну награду „Шевченко „ Украсјинске ССР „за филм „Сенке заборављених предака „.
У спомен великом режисеру-маштару
Године 1993. У Москви је приређена прва самостална посмртна изложба Параџанових ликовних радова. Две године касније ( 1995.) отворено је Моксвско уметничко позориште које носи име Сергеја Патраџанова.
У Кијеву је 1997. установљен Фонд Сергеја Параџанова,а на локацији филмског студија „Довженко“ откривен му је споменик .
УНЕСКО је 1999. годину прогласио „Годином Параџанова„
Колажи и асамблажи са фотографија , цртежа и украси јелки Сергеја Параџанова су у октобру 2012. представљени на изложби “Сергеј Параџанов. Дом , у коме живим “одржаној у московском изложбеном павиљону “Нови Мањеж”.
Филмови о Параџанову
Режисеру иу сликару је посвећен низ документарних филмова као што су “ Бобо “ режисера Марине Мкртчјан и Аресен Азатјан , затим докуменрац “Сергеј Параџанов “ режисера Фотоса Ламбриноса из Грчке.
Великом филмском ствараоцу одужили су документарцем “Параџанов.Партитура Христа до-мажор“,Јуриј Иљенко,затм Патрик Казалс из Француске филмом „ Сергеј Параџанов „, па Александр Кајданавоски филмом „Маестро“, режисер Јевгениј Татарец ( филм „Позориште Параџанова „); „Сергеј Параџанов . Посета“ и „Ноћ у музеју Параџанова „ ( редитељ Роман Балајан ) .
Прошле, 2013.г. приказана је премијера биографског филма Јелене Фетисове и Сержа Аведикјана под насловом „Параџанов“ који је ушао у шири избор за оскара у номинацији „најбољи филм на страном језику „.
Сергеј Параџанов се два пута женио.Друга жена му је била филолошкиња Светлана Шчербатјук с којом је имао сина Сурена, рођеног 1958.г.
Бранко Ракочевић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
