Crni spiskovi Bele kuće

U jučerašnjoj vanrednoj izjavi povodom situcije u Ukrajini, američki predsednik Barak Obama saopštio je da će dodatne mere protiv Rusije omogućiti da se uvedu sankcije protiv nekih činovnika i biznismena. Pri tome Obama je istakao da ne planira da prekida diplomatske odnose između dve zemlje.

Izjavu o Ukrajini koju su tako očekivali Amerikanci od svog predsednika, Barak Obama je dao bukvalno u trku. Šefa države je već čekao helikopter, da ga prebaci na Floridu. Svega tri minute bile su dovoljne američkom predsedniku da saopšti o tome kako je kao odgovor na spajanje Krima sa Rusijom Vašington uveo nove sakncije protiv RF.

Ovo gputa u crni spisak ušlo je dvadeset ljudi, među kojima su političari i biznismeni. Njima je zabranjen ulazak na teritoriju SAD, zamrznuti su aktivi u američkim bankama ili filijalama u inostranstvu, zabranjene su operacije sa nekretninama. Pri tome Barak Obama je bio primoran da prizna da če takve mere udariti u prvom redu ne po Rusiji, već po čitavoj međunarodnoj ekonomiji.

- SAD sada uvode nove sankcije protiv visokih činovnika i lica sa značajnim novčanim sredstvima koja podržavaju politiku Moskve. Takođe ograničenja će se ticati jedne ruske banke. Osim toga danas sam potpisao ukaz koji nam dozvoljava da uvodimo sakncje protiv ključnih grana ruske privredfe. Naravno, takve mere će uticati ne samo na Rusiju, već se biti razorne za čitavu globalnu ekonomiju.

Izlaganje američkog predsednika bilo je, najverovatnije, prinudna mera. Domaćin Bele kuće je uveo sankcije protiv Rusije pod pritiskom svojih oponenata u Kongresu kako bi „sačuvao obraz“, samtra zamenik instituta za SAD i Kanadu Valerij Garbuzov.

- Tokom čitavog boravka u Beloj kući Obama se podvrgava napadima od strane republikanaca i konzervativaca za blagost i slabost spoljnopolitičkog kursa SAD u pogledu Rusije. Pružanje političkog azila Edvardu Snoudenu i korak pridruživanja Krima Rusiji shvaćen je kao vrlo veliki izazov od strane RF čitavom zapadnom svetu i u prvom redu SAD.

U međuvremenu Barak Obama je izjavio da Vašington ne planira da prekida diplomatske odnose sa Moskvom i ne razmatra vojnu varijantu rešavanja ukrajinske krize. To znači da su SAD faktički priznale pravo Krima na pridruživanje Rusiji, smatra rukovodilac Centra za spoljnu politiku Rusije Ekonomskog insituta RAN Boris Šmeljov.

- Faktički to znači da je američka administracija spremna da nastavi saradnju sa Rusijom, to govori o tome da SAD u celini shvataju neophodnost takvog koraka koji je preduzela RF. A takođe govori o tome da su SAD zainteresovane za nastavak saradnje sa Rusijom. To znači da su SAD priznale ulogu Rusije kao jednog od vodećih centara svetske politike, spremne su da vode dijalog sa njom, sarađuju u rešavanju ogromnog broja svetskih problema, problema međunarodne bezbednosti, koji sada postoje.

Američki predsednik Barak Obama nije takođe zaboravio da kaže nekoliko reči i o finansijskoj moći koju SAD i EU obećavaju da izdvoje Ukrajini. Istina, ni konkretne cifre, ni rokovi osiguranja tog novca nisu bili navedeni.

Ksenija Meljnikova,