Republika Srbska kao nova država na tlu bivše SFRJ

Vremenom na karti sveta može da se pojavi nova suverena država – Republika Srbska. Sada ona ulazi u "konfederalno-federalni" sastav BiH. Ipak političari Republike Srpske dosledno brane ideju sticanja nezavisnosti. Pri tome, kako tvrde eksperti, pravnih osnova za proglašenje nezavisnosti Banjaluka ima mnogi više nego Kosovo.

Ako je međunarodna zajednica dala Kosovu pravo da bude nezavisno, onda to otvara mogućnost da jednom i Republika Srbska postane samostalna. Takav stav ima rukovodstvo Republike Srpske. Početkom 2008. godine parlament Republike Srpske je usvojio rezoluciju u kojoj je navedeno da Srbi mogu da istupe iz sastava BiH, ako većina zemalja članica UN i država EU prizna nezavisnost Kosova. Krajem 2012. godine ovi uslovi su bili ispunjeni. pri tome Banjaluka ima i druge formalne osnove za proglašenje suvereniteta, kaže saradnik Instituta za slavistoku Petar Iskenderov.

- Razvoj događaja može da krene po kosovskom scenariju. Pri tome ako su u slučaju Kosova kosovski Albanci delovali uprkos volji centralnih vlasti u Beogradu, pošto Kosovo nije bilo čak ni autonomna republika, već samo autonomna pokrajina, u arhitekturi Bosne i Hercegovine široka ovlašćenja Republike Srpske su postavljena zvanično i potvrđena na međunarodnom nivou. Na taj način odluka Republike Srpske da istupi iz sastava Bosne i Hercegovine sa međunarodno-pravne tačke gledišta će biti mnogo legitimnija i osnovanija, nego u slučaju Kosova.

Uzroka za nagli razvod sa Sarajevom Banjaluka ima dovoljno. Sama BiH čini se mnogim Srbima koji je naseljavaju veštačkom i nametnutom tvorevinom. Pri tome Republika Srbska je ekonomski razvijeniji deo ove države. Neophodnost usaglašavanja svih važnih odluka ne samo na federalnom nivou, već i sa predstavnicima EU, stanovnici Republike Srpske prihvataju kao nepotreban teret. Postoje i druge obaveze koje podstiču Banjaluku na proglašenje suvereniteta, govori profesor MGIMO Jelena Ponomarjova.

Kada je 1995. godine potpisan Dejtonski sporazum, u njemu su bili fiksirani stavovi koji su davali slobodu Republici Srbskoj. Sada se sve to revidira. Vrši se takozvana blaga revizija Dejtonskog sporazuma, što faktički znači gubitak čak tog malog dela suvereniteta koji poseduje Republika Srbska. To se odražava, na primer, neposredno na izbor parntera. Republika Srbska je zainteresovana za razvoj energetske saradnje sa ruskim kompanijama. Sa svoje strane zapadne zemlje, posebno uzimajući u obzir događaje oko Krima, trude se da na sve načine to blokiraju. Takav pritisak, naravno, ne može da odgovara Republici Srbskoj.

Treba dodati da u samoj Banjaluci događaje na Krimu pratili su sa velikim interesovanjem. Rukovodstvo Republike Srpske smatra proglašenje suverniteta Krima zakonito, pošto je to bila odluka naroda o samoopredeljenju. Građani Krima su izrazili svoje mišljenje prema svim međunarodnim normama.