Trenutak istine u odnosima Moskve i Ankare

Bugarski premijer Plamen Orešarski izjavio je da je Bugarska stopirala pripremne radove na izgradnji gasovoda "Južni tok". Razlog: Evropska komisija (EK) sumnja da projekat ne ispunjava antimonopolske standarde EU. Bugarski premijer je ovo izjavio tokom brifinga, nakon sastanka sa grupom američkih senatora. Prema rečima Orešarskog, budućnost projekta biće određena nakon konsultacija sa Briselom.

Istina, Ministarstvo energetike Rusije saopštilo je da još nije dobilo zvanično obaveštenje od Bugarske o obustavi radova. Bugarska - kao što se dešavalo više puta - možda ipak promeni svoj stav i podrži projekat, uprkos američkom pritisku. Ako ni zbog čega dugog, a ono zato jer u slučaju prekida tranzita gasa kroz Ukrajinu, ona će prva nastradati.

Druga činjenica: SAD i njeni zapadni partneri pokušavaju da "zamrznu" isporuke ruskog gasa u Evropu, zaobilazeći Ukrajinu, kako bi sačuvali zavisnost glavnog evropskog uvoza gasa od odnosa između Moskve i Kijeva. Zato je ukrajinski premijer Jacenjuk najavio restrukturiranje "Naftogaza Ukrajine", što će rezultirati, kako se predpostavlja, da aktivi preduzeća pređu u ruke SAD i EU. Tj., gasovodi u Ukrajini prelaze pod kontrolu američkih i evropskih kompanija. U slučaju realizacije "Južnog toka", vrednost ovih aktiva će biti svedena na nulu.

Takav tok događaja predvidela je i Turska. Podsetimo se, Ankara je ranije predložila da, kako bi se izbegli svi tranzitni rizici, "Južni tok" prođe preko njene teritorije, a ne kroz Bugarsku. S tim u vezi, ovu varijantu je pomenuo i predsednik Vladimir Putin. On je objasnio da, ukoliko Brisel nastaviti da koči projekat, Rusija će razmotriti druge opcije - preko država koje nisu članice Evropske unije, što se odnosi na Tursku. Sa svoje strane, Ankara, kao je izjavio ministar energetike i prirodnih resursa Taner Jildiz, "spremna je da razgovara o ovoj opciji, ako stigne predlog iz Rusije". Jedino je pitanje, koliko je Turska otporna na američke pritiske.

Sa tim u vezi, osvrnimo se na nekoliko momenata. Turska je ranije izrazila želju da poveća obim isporuka ruskog gasa kroz gasovod "Plavi tok", koji je namenjen za snabdevanje Turske ruskim prirodnim gasom preko Crnog mora, zaobilazeći treće zemlje. Razumljivo je i zašto, jer u energetskom bilansu Turske, ruskom gasu u narednim godinama nema alternative.

Postoje i drugi važni razlozi zašto turska vlada ima za cilj da ojača energetsku saradnju sa Rusijom. Turska ima sve manje šanse za ulazak u EU, uprkos činjenici da njena uloga u očima Brisela u vezi sa nedavnim događajima u Ukrajini sve više raste. I na Tursku, kao što je na Bugarsku, može se povećati pritisak od strane SAD i njenih partnera u cilju da se uključi u operaciju sa anti-ruskim sankcijama. Ankara se protivi. Mnogi turski stručnjaci veruju da je solidarnost sa Evropskom unijom unapred osuđena na propast. Ankara smatra da, bilo koja turska vlada, politiku sankcija prema Rusiji će poslednju razmatrati, jedino ukoliko Ankari ne ponude nešto veoma "veliko i važno" .

Dakle, za Moskvu i Ankaru dolazi trenutak istine, specifičan test za proveru jačine bilateralnih trgovinsko-ekonomskih odnosa izgrađenih u poslednjih nekoliko godina. Kako Rusi kažu u takvim slučajevima, "neophodno je da se sedam puta izmeri, pre nego što se jednom preseče". Svi imaju šta da izgube.

Stanislav Tarasov,