Jugoistok Ukrajine: Specifičnosti u prometu novca

Razvoj događaja na jugoistoku Ukrajine u priličnoj meri zavisi od pitanja koje je značajno za svakoga: novac i njegov promet. Ma koliko izgledalo paradoksalno, obe nove Republike, i Donecka i Luganska su sve do leta 2014.godine nastavile da budu deo novčanog prostora Ukrajine – u njima su, mada u uslovima kaznene operacije, kao i do tada funkcionisale regionalne uprave Nacionalne banke Ukrajine (NBU). Istina, NBU je više puta saopštavala pretnje u vezi sa svojim poslovanjem na jugoistoku Ukrajine. U jednoj izjavi za štampu se kaže da je rukovodstvo banke naredilo da se „evakuišu“ svi njeni saradnici kako bi sačuvali „svoj život i zdravlje“ ali, sudeći po docnijim saopštenjima, donecka uprava NBU je obnovila rad. Kijev je shvatio da ukoliko centralna banka napusti jugoistočnu Ukrajinu, vlasti DNR i LNR će ubrzo da formiraju svoj monetarno-kreditni sistem.

Što se tiče ukrajinskih komercijalnih banaka, one su na jugoistoku prekinule svoju delatnost za čitavih 90%. Pri tom su filijale „Privatbanke“ čiji je vlasnik I.Kolomojski to učinile prve. Pred malobrojnim filijalama drugih banaka prave se dugački redovi. Neko čeka kako bi pokušao da skine novac sa svog računa, a neko pokušava da podigne novac koji su mu doznačili rođaci. Gotovina u bankomatima odavno ne postoji.

Danas u obe nove republike, DNR i LNR, osim ukrajinskim grivnama gotovinski se trguje i ruskim rubljama, i u izvesnoj količini – dolarima i evrom…

***

Pošto je 11.maja i u doneckoj, i u luganskoj oblasti sproveden referendum, pojavili su se nacrti ustava DNR i LNR. U delu koji se odnosi na monetarni i finansijski život, kod te dve republike postoji velika razlika. U varijanti DNR postoji poseban odeljak „Finansijski i budžetski sistem“ (glava 8). U nacrtu ustava se kaže da Republika preko svoje centralne banke izdaje sopstvenu novčanu jedinicu. U članu 100 tog dokumenta takođe se kaže da Centralna banka predstavlja državnu banku koja je potčinjena Vrhovnom sovjetu DNR. Centralna banka emituje novac u granicama koje određuje Vrhovni sovjet.

U nacrtu ustava LNR ne postoji poseban odeljak u vezi sa finansijama, već se o budućem finansijskom i budžetskom sistemu govori oskudno i neodređeno. Ništa nije rečeno koja će valuta da se koristi na teritoriji Republike. Istina, na jednom mestu dokumenta se pominje centralna banka: „vrhovni rukovodilac Luganske Narodne Republike…podnosi Republičkom Sobranju Luganske Narodne Republike kandidature za Predsednika Nacionalne banke“. Ali o samoj Nacionalnoj banci (njenom statusu, funkcijama, kome ona odgovara za rad i sl.) se ne kaže ništa.

***

Radi upoređenja određeni interes predstavlja i iskustvo organizovanja novčanog prometa u delimično priznatim ili nepriznatim državnim institucijama koje su se u različito vreme pojavile na postsovjetskom prostoru - u Republici Južna Osetija, Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici, Republici Abhazija, Nagorno-Karabaškoj Republici. Prve tri teže Ruskoj Federaciji, a četvrta – Jermeniji. U ekonomskom smislu ta težnja se izražava u trgovinskoj orijentaciji prema Rusiji, odnosno Jermeniji, a u finansijskom smislu – povezivanjem unutrašnjeg monetarnog obrta sa ruskom rubljom, odnosno jermenskim dramom.

U ustavima Južne Osetije, Abhazije i Nagornog Karabaha, koji koriste rusku rublju i jermenski dram nema nikakvih zapisa. Istovremeno te države emituju novac koji nosi naziv nacionalne novčane jedinice. Na primer, u Abhaziji je 2008.godine izdat zlatan i srebrni kovani novac sa nazivom te jedinice „apsar“ (nominale su bile od 10, 25 i 50 apsara). U Nagornom Karabahu su iskovane metalne kovanice i odštampane papirne novčanice koje se zovu „karabaški dram“. Međutim, te jedinice ne predstavljaju stvarni instrument za promet novca, one imaju vrlo ograničen tiraž emisije i interesantne su samo kolekcionarima i investitorima.

U Pridnjestrovlju se koristi jedinica koja se zove „pridnjestrovska rublja“. Sa njom se radi još od 1994.godine. 2007.godine izdate su nove modifikovane papirne novčanice čija je vrednost 1, 5, 10, 25 i 100 pridnjestrovskih rubalja. Postoji kotacija pridnjestrovske rublje u odnosu na druge valute, pre svega na rusku rublju. Danas 1 pridnjestrovska rublja vredi otprilike 3 rublje Ruske Federacije. Od 2005.godine u Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici važi svoja kovnica, kovanje i štampanje novca se radi u samoj PMR.

Interesantno je da sve četiri republike imaju svoju centralnu banku. U Pridnjestrovlju postoji i organizacija „Pridnjestrovska republička banka“ (PRB) koja stvarno poseduje osobine centralne banke. Njen status, ciljeve, funkcije, principe rada određuje zakon „Centralna banka Pridnjestrovske Moldavske Republike“, koji je donet 2007.godine. Šta više, u Ustavu te republike postoji poseban član (član 100) koji je posvećen Centralnoj banci. Taj član određuje da PRB predstavlja državnu organizaciju čiji je osnovni zadatak emisija novca. Takođe, ta banka za svoj rad odgovara Vrhovnom Sovjetu i predsedniku PMR, a granice emisije novca određuje Vrhovni sovjet.

Za razliku od Pridnjestrovlja centralne banke Južne Osetije, Abhazije i Nagornog Karabaha predstavljaju nominalne organizacije koje se u Ustavima tih zemalja samo pominju, ali njihov status, ciljevi i funkcije nisu određeni.

***

Poslednjih dana na jugoistoku Ukrajine došlo je do događaja koji su direktno uticali na stanje u prometu novca. Početkom juna su se pojavile vesti da Kijev preduzima mere da u jugoistočnom delu Ukrajine povuče iz opticaja grivne. Pri tom nije precizirano tačno na koji način. 4.juna je došlo do reakcije Donecke Narodne Republike: njen zamenik ministra inostranih poslova Boris Borisov je izjavio da, kako bi se preduhitrio kolaps donecke ekonomije vlasti Republike su donele odluku da se pređe na korišćenje ruske rublje. Nacrt Ustava DNR predviđa da se uvede u promet sopstvena novčana jedinica, ali burni razvoj događaja u regionu zahteva stalnu korekciju već donetih odluka. Ipak odluka o prelasku na rusku rublju ne može da se obavi tek tako. Ona će zavisiti od zvanične pozicije ruskih vlasti, stanja na rusko-ukrajinskoj granici i drugih faktora.

Ima zapadnih medija koji su već reagovali na izjavu DNR o prelasku na rusku rublju, i to na sledeći način: „Finansijska okupacija dela teritorije Ukrajine od strane Rusije“, „Gutanje jugoistoka Ukrajine preko rublje“, „Moskva svojom rubljom destabilizuje situaciju u Ukrajini“, i sl. To je tipičan primer preventivnog informativnog rata. Prvo, zvanično rukovodstvo RF nije ništa komentarisalo i tim pre nije donosilo nikakve odluke na bazi izjave DNR. Ali korišćenje rublje izvan granica teritorije Ruske Federacije nije ništa neobično. Napred je već rečeno da se rublja kao jedina valuta koristi i na teritoriji Republike Abhazije i Republike Južna Osetija. A kao paralelna valuta rublja postoji u mnogim postsovjetskim državama.

Ovde treba da se napravi još jedna primedba. Po srazmerama prometa u inostranstvu rublja uopšte ne treba da se upoređuje sa dolarom SAD. Otprilike 2/3 kompletne količine dolarske gotovine se vrti van granica Amerike. Taj fenomen se naziva „dolarizacija svetske ekonomije“. Ima zemalja koje su se potpuno odrekle svoje nacionalne valute i prešle na 100% korišćenje dolara SAD. Takve zemlje postoje u Centralnoj i Južnoj Americi – Panama, Ekvador, Salvador. Sve one predstavljaju punopravne članice UN, odnosno – nisu u međunarodnoj izolaciji, te korišćenje „zelenbaća“ za njih ne predstavlja prinudnu meru. Tako da prekori Zapada zbog mogućeg korišćenja rublje na teritoriji jugoistočne Ukrajine očigledno ne znači ono, što Zapad kaže. Tim pre što se rublja na tim prostorima koristi mnogo vekova unazad.

Autor: Valentin Katasonov