Irak očekuje raspad, a region prekrajanje granica

Tempo i obim vojnih dejstava u Iraku dozvoljava ekspertima da daju svoje sasvim pesimističke prognoze, jer najverovatnije, ova država će uskoro nestati sa političke karte sveta.

Sunitske oružane formacije nastavljaju svoje pobedničke pohode po zemlji. Naoružani napadači iz redova ovih formacija, zauzimaju sve više strateških objekata. Poslednji objekat u nizu koji je prešao pod kontrolu sunitskih pobunjenika je jedna od najvećih iračkih avia baza, kao i nekoliko naftnih polja. Prema podacima iračkih medija, u okviru ovih polja se proizvodi oko 28 hiljada barela. Irački vojnici sa svoje strane, započeli su aktivne pripreme u smislu odbrane grada Hadit, 240 kilometara zapadno od Bagdada, gde se nalazi i velika elektrana. Ako pobunjenici zauzmu i ovu elektranu, oni mogu veoma ozbiljno da naruše snabdevanje strujom u mnogim delovima države.

U pomoć snagama bezbednosti, prema podacima od srede, došlo je 130 vojnih eksperata iz SAD. Ukupno, kako je 19.juna objavio predsednik Barak Obama, Amerika će poslati 300 vojnih savetnika. Njima predstoji da pripreme zajedničke operativne centre u Bagdadu i na severu Iraka, kako bi bili u poziciji da razmenjuju operativne obaveštajne podatke i da koordiniraju planiranje dejstava protiv pobunjenika. U međuvremenu, eksperti sumnjaju da će ovaj potez pomoći da se situacija preokrene u korist zvaničnog Bagdada. Tokom građanskog rata u Iraku, došlo je do jedne negativne tendencije, smatra zamenik predsednika Asocijacije ruskih diplomata, ambasador Andrej Baklanov:

- Do tada, radilo se o mogućem raskolu unutar arapskih država. A sada je primetan ne samo raskol, već i prve naznake određene preraspodele teritorija. Ovo je početak nove etape transformacije Bliskog Istoka. Pozicija Rusije je da se granice moraju poštovati. Inače će konflikt zahvatiti čitav region. Bilo bi strašno čak pomisliti čemu bi recimo mogla odvesti ova eskalacija tenzija, u onih tridesetak vrućih afričkih tačaka, gde je do danas na snazi odluka Organizacije afričkog jedinstva iz 1960-te godine o očuvanju postojanja granica takvih kakve su postojale u tom trenutku. Iračko rukovodstvo pokušava nešto da uradi. Mi ćemo se truditi da učinimo ono što možemo, kako bi došlo do razrešavanja „nerešivih“ problema.

Sadašnji Irak podseća na ogromno bure baruta, kojim upravljaju Amerikanci. Danas oni, shvativši veličinu problema, pokušavaju da kontrolišu fitilj, koji stavili ili izvadili iz bureta, ipak može da dovede do eksplozije sasvim brzo. Bukvalno pred nama se odvija treća nacionalna tragedija Iraka, nakon koje ćemo moći da govorimo o ovoj državi samo u prošlom vremenu.

Sergej Duz,