Darja Korobkina – ruska bolničarka i „kosovka devojka“ Prvog svetskog rata

O ovoj ruskoj devojci zna se vrlo malo, a u domovini još manje. Radi se o tome što je njen životni podvig izvršen u Srbiji. Pre nekoliko dana na planini Gučevo svečano je otkrivena memorijalna ploča u čast Darje Korobkine, medicinske sestre iz Petrograda, koja je dobrovoljno stupila u redove petog pešadijskog puka Drinske divizije na samom početku Prvog svetskog rata i poginula u oktobru 1914. godine.

Svojevremeno srbsko izdanje Glas sa Cera objavilo je sećanja pukovnika Generalštaba Nikole LJ. Hristića koji je imao prilike da sretne Darju Korobkinu. Nije bila lepotica, ali je bila prijatnog lika. Na metke nije obraćala posebnu pažnju: govorila je da se ne boji smrti, već samo zarobljeništva. Kada su joj predložili da ide sa odredom koji je prestao aktivno da učestvuje u borbama, rekla je da je došla da pomaže ranjenim i zato ide na prvu liniju. U raportima tog doba piše se o njenoj izuzetnoj hrabrosti, o tome da je „dan i noć“ previjala ranjene Srbe na otvorenom, mogla je za jedan dan na pruži medicinsku pomoć za 120 vojnika. U tom smislu ako se tumači slika Uroša Predića Kosovka devojka, naslikana 1919. godine, i kao danak poštovanja junacima Prvog svetskog rata, nešto je povezuje sa ovim značajnim likom za srpsku samosvest.

O petrogradskom periodu Darjinog života teško da ćemo nešto saznati, sačuvni su podaci samo o njenoj smrti – govori Aleksandar S. Nedok, doktor medicine, veteran Drugog svetskog rata, autor istraživanja Ruska sanitetska pomoć Srbiji u oslobodilačkim i odbrambenim ratovima 1804-1917. godine.

- Poginula je junački za vreme teških borbi na Eminovim vodama, zajedno sa jednim našim oficirom. Austrijanci su koristili neke vrste bacača granata iz rovova. To je bilo potpuno nepoznato oružje za srpsku vojsku u ono vreme. Manje su se čuvali naši vojnici, pa tako verovatno i ona.

Kasnije su Srpske Novine koje su izdavane na Krfu, objavile pesmu jednog od saboraca posvećenu ruskoj milosrdnoj sestri. Tamo su bili sledeći stihovi:

A Darja nas pomiluje rukom

Rane veće i teži i žali

Kad bi znali Rusi, kad bi znali...

Ali Rusi su zaista znali. I medicinska pomoć, zajedno sa ekonomskom i političkom, bila je pružena Srbiji na vreme. Rusi su otvorili tuberkulozni sanatorijum za decu u manastiru Svete Petke, supruga novog ambasadora Rusije u Srbiji, knjeginja Trubecka, izdvojila je ogromna sredstva i osnovala komitet pomoći Srbiji. U gimnaziji u Nišu nalazila se Moskovska hirurška vojna bolnica, gde su takođe radile milosrdne sestre iz Rusije. Ruski lekari su putovali na Balkan po naredbi i po sopstvenoj želji. Govori Aleksandar Nedok:

- Rusija je poslala samoorganizovanih 11 velikih medicijskih misija. Dodatno je u Srbiju, od avgusta do novembra 1914 godine, došlo šest velikih grupa lekara. Cela južna Srbija, Niš pa i dolje do Skoplja je u stvari bila prepuštena ruskim misijama da organizuju sanitetsku službu, da pruži pomoć siromašnom stanovništvu. Kad se pojavila velika epidemija pegavog tifusa, kod ruske doktorke Marcinkovič, koja je bila na čelu bolnice oko železničke stanice u Nišu, bili su zabeleženi izvanredni rezultati. Jer, smrtnost je u proseku bila 50-70%, a negde i više, dok je kod nje bila 20%. Da nije bilo ruske pomoći niko ne bi imao da leči bolesnike na teritoriji Srbije, jer onaj mali broj lekara koje je Srbija imala bio je mobilisan.

To je tradicija koja je kod nas uspostavila još za vreme srbsko-turskih ratova. Iz Rusije su onda došla velika imena ruske medicine - Botkin, Sklifosovski, hirurzi učenici Pirogova. Oni su doneli pirogovljevu doktrinu- da se ne amputiraju ruke i noge, nego se pokušavaju manjim hiruškim intervencijama spasiti udovi ranjenjicima. Oni su doneli nove metalne instrumente, koji su se lako mogli sterilisati. Rusi su ovde na nekoliko mesta primenili, a i Srbi zajedno sa njima, Listerovu antiseptičnu metodu lečenja rana koja još nije bila primenjena u ratovima.

Odakle ova želja? – razmišlja doktor Aleksandar Nedok – mi smo najbliži slovenski narodi, učili smo iste lekcije istorije, Rusi od Tatara i Mongola, Srbi od Turaka, zato smo uvek razumevali jedni druge. Posle otkrivanja memorijalne spomen-ploče u čast Darje Korobkine pojavio se još jedan spomenik ljudima koji su razumeli Srbiju.

Timur Blohin,