Ukrajina i Novorusija – iz minuta u minut - 25.10.

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 25.10.

Koncentracija kijevskih snaga prema Donjecku   -  Kijevski vojnici su koncentrisali udarne grupacije u neposrednoj blizini Donjecka. Bojeva sposobnost brigada koje je Narodna vojska razbila krajem leta, obnovljena je. Široka mobilizacija je omogućila da se uveća brojnost kijevskih trupa na prilazu Donbasu. Na glavni grad DNR sa tri strane usmereni su sistemi VBR različitog kalibra i ostala artiljerija, saopštio je premije DNR, vrhovni komandant Alekandar Zaharčenko:

- Prema onoj koncentraciji vojnih odreda koji se koncentrišu oko Donjecka, prema učestalosti raketiranja koje se stalno intenzivira, može se izvesti zaključak da se kijevske snage pripremaju za masovnu ofanzivu. Prema mojim podacima, biće im potrebno još 3-5 dana da završe formiranje odreda, prebacivanje municije i popunu ljudstva.



Ove podatke presretnutih razgovora radio-vezom i operativne obaveštajne službe DNR potvrđuju i same kijevske vlasti. Neutvrđeno ostaje samo pitanje da li će Porošenko izdati naredbu za napad.

Narodna vojska očekuje napad na Donjeck   -  Narodna vojska je u stanju najvišeg stepena bojeve gotovosti. Tenkovi, pešadijska borbena vozila, oklopni transporteri i druga tehnika zauzimaju odbrambene položaje na prilazima Donjecku, kao i u samom gradu. 

Oklopna vozila i protivavionski topovi su raspoređeni po gradu.



U pravcu aerodroma raspoređena je oklopna brigada "Oplota". 

U štabu Narodne vojske su saopštili da kijevske snage nastavljaju da dovlače novu tehniku jedinicama na liniji kontakta. Posebno visoka koncentracija tehnike i vojske je u Peskiju i Avdjejevci. 

Kod Slavjanska su tokom prethodnog dana raspoređene baterije VBR "Grad" i "Uragan".



Kijevske snage opskrbile aerodrome kerozinom   -  Prema saopštenju Narodne vojske vojni aerodromi su u isto vreme dobili mnogo avionskog goriva, na osnovu čega se zaključuje da kijevske snage planiraju da u potpunosti iskoriste vojno vazduhoplovstvo. Konkretno, podaci agenata na aerodromu govore da je dopremljeno stotine tona kerozina. Ova informacija spada u opštu sliku pripreme kijevskih snaga za potpunu ofanzivu protiv Narodne vojske.

Nastavljeno granatiranje Donjecka  -  Situacija u Donjecku ostaje napeta. U gradu s vremena na vreme odjekuju eksplozije, kažu u gradskom veću. Ranije su u štabu DNR izjavili da su kijevske snage u poslednja 24 sata gađale Kijevsko i Kujbiševsko naselje Donjecka, povređena su četiri civila.



Kijev: Primirje je potrebno za proizvodnju oružja  -  Savetnik predsednika Ukrajine Jurij Lucenko je izjavio da je primirje na istoku zemlje potrebno vlastima za proizvodnju oružja i dobijanje finansijske podrške Zapada.

„Sve četiri fabrike oklopnog oružja rade u tri smene. Nekoliko stotina remontovanih oklopnih vozila je sada u zoni antiterorističke operacije. Zato je nama potrebno da prekid vatre traje što duže, da bismo dobili savremeno oružje, vojnu i finansijsku pomoć Zapada“, naglasio je Lucenko.

Porošenkov savetnik je dodao da je Kijev za poslednje vreme dobio ne samo finansijsku podršku Zapada, već i tehniku i savetnike.







Video vesti za 25.10.



Donjeck uživo - kamera postavljena na zgradi

Pešadijske borbe u rejonu aerodroma u Donjecku (kijevske snage)

Izveštaj sa aerodroma u Donjecku

Bataljon "Vostok" - obuka novih pripadnika Narodne vojske

Kijevske snage gađaju fosfornim bombama

Pregled bojevih dejstava za 24.10.

Čurkin: Kijev nije odgovorio ni na jedno naše pitanje o rušenju malezijskog aviona

Aerodrom u Donjecku




Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 25.10. 



CIK DNR očekuje provokacije na izborima 2. novembra  - Centralna izbora komisija Donjecke Narodne Republike očekuje provokacije na izborima 2. novembra i zadržava pravo da menja biračka mesta, izjavio je predsednik CIK-a Roman Ljagin.

„Očekivaćemo provokacije. Očekujemo ih i sad, očekujemo ih na izborima kao što ih je bilo i na referendumu“, izjavio je Ljagin u subotu na savetovanju sa predsednicima teritorijalnih izbornih komisija.

Za bezbednost na izborima će se pobrinuti policija, snage državne bezbednosti i Narodna vojska, dodao je Ljagin.

NATO ne želi konflikt sa Rusijom  - Velike svetske države i NATO nisu zainteresovani za konflikt sa drugim zemljama, pa ni sa Rusijom, izjavio je direktor Informativnog biroa Severnoatlantske alijanse u Rusiji Robert Pšel i na taj način komentarisao jučerašnju izjavu predsednika Rusije na sednici međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“.

Vladimir Putin je izjavio da je naglo porasla verovatnoća vojnih konflikata u kojima će učestvovati velike države, posebno u zemljama koje su na granici geopolitičkih interesa. Kao primer Putin je naveo Ukrajinu.

Lavrov: Postoje pravi uslovi za prevladavanje krize u Ukrajini  - U intervjuu za norveški list Verdens Gang ruski ministar spoljnih poslova je izjavio da postoje pravi uslovi za prevladavanje krize u Ukrajini.

„Sada je najvažnije da se prevlada kriza u Ukrajini. Za to postoje pravi uslovi. Minski dogovori od 5. i 19. septembra i proces trajnog prekida vatre, razdvajanje sukobljenih strana, povlačenje teškog naoružanja i posmatračke misije OEBS-a igraju važnu ulogu u stvaranju uslova za dugoročno mirno regulisanje ukrajinske krize“, rekao je Sergej Lavrov.

Financial Times: Putin održao najveći dosad antiamerički govor  - Ruski predsednik Vladimir Putin je u petak, 24. oktobra, održao „najveći antiamerički govor“ za poslednjih 15 godina na vlasti, piše Financial Times.

Jedan od najvažnijih Putinovih nastupa u političkoj karijeri je bio u Minhenu 2007. godine, podseća list. Tada je ruski predsednik optužio SAD za kršenje granica u mnogim pravcima i stvaranje novih linija podele u Evropi.

Politikolozi smatraju da je tako oštra kritika na račun SAD povezana sa govorom američkog predsednika Baraka Obame na sednici Generalne skupštine UN kada je izjavio da je Rusija najveća opasnost u svetu posle ebole.

Lavrov: SAD nanose štetu međunarodnoj stabilnosti  - Mešajući se u unutrašnje poslove drugih država, SAD nanose štetu međunarodnoj stabilnosti, smatra ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„Nažalost, mi vidimo pokušaje SAD i drugih zapadnih država da nameću svoje recepte ostalima, da se mešaju u unutrašnje poslove suverenih država radi svojih geopolitičkih ciljeva, pri tome ne poštuju osnovne principe međunarodnog prava“, rekao je Lavrov u intervjuu za norveški list Verdens Gang.

Rešenje problema savremenog sveta je moguće naći samo kolektivnim naporima međunarodne zajednice.

Lavrov: U svetu sada dolazi do promene globalnog balansa snaga  - U intervjuu za norveški list Verdens Gang ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio da u svetu sada dolazi do promene balansa snaga. Novu epohu, po njegovim rečima, prate nove pretnje. „Svet se sada nalazi u prelaznom periodu i izgleda da se ne radi samo o istorijskoj etapi, već o promeni epoha. Dolazi do globalne promene balansa snaga, formira se novi policentrični svetski poredak“, rekao je Lavrov.

Ministri spoljnih poslova Rusije i Norveške počinju dijalog o dešavanjima u Ukrajini  -  Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je razgovarao sa svojim norveškim kolegom Borgeom Brendeom o praktičnim aspektima saradnje povodom događaja u Ukrajini.

Tusk demantovao reči Šikorskog  -  Na susretu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom nije bilo predloga o podeli Ukrajine, izjavio je bivši poljski premijer Donald Tusk. On je tako komentarisao reči bivšeg poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Šikorskog o tome da je Putin navodno 2008. godine predlagao Tusku da Rusija i Poljska podele Ukrajinu. Kasnije je Šikorski i sam odustao od svojih reči, izjavivši da nešto nije dobro shvatio.

Ukrajina platila životima za odlaganje primene sporazuma o asocijaciji sa EU  -  Na hiljade poginulih i građanski rat u Ukrajini – to je cena za odlaganje primene sporazuma o asocijaciji sa Evropskom unijom, izjavio je stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin.

Pokušavajući da spreči eskalaciju krize na samom početku Moskva je pozivala da se ne dozvoli raskol u Ukrajini, i da se narodu ne nudi veštački izbor: EU ili Rusija?

Čurkin je podsetio da je Rusija od samog početka krize upozoravala da će događaji koji su se odvijali prošle zime u Ukrajini – državni udar uz grubu stranu pomoć - prerasti u duboku podelu zemlje.

Vlasti u Kijevu zabranjuju emitovanje ruskih TV kanala  -  Međunarodna zajednica mora uticati na Kijev koji nastavlja da sprečava stanovnike zemlje da gledaju ruske TV kanale, rekao je predstavnik MSP-a Rusije za ljudska prava Konstantin Dolgov.

Ranije je MUP Ukrajine zabranio rad TV kanala čiji su akcionari ruske kompanije. Početkom septembra Nacionalni savet radiotelevizije Ukrajine je objavio spisak od 15 ruskih televizija koje su zabranjene u Ukrajini.

U masovnim grobnicama u Donbasu mogu biti ljudi koje su hapsile ukrajinske snage bezbednosti  -  Ljudi koje su hapsile ukrajinske snage bezbednosti mogu biti u masovnim grobnicama u Donbasu, izjavio je pomoćnik generalnog sekretara OUN za ljudska prava Ivan Šimonović.

On je takođe rekao da će se informacija o kasetnim bombama, ukoliko se potvrdi, tumačiti kao ratni zločin. Prema podacima UN do 15. oktobra je ubijeno više od 3.700 civila, preko 9 hiljada je ranjeno.

Putin: Ukrajina nije poslednja zemlja čija nestabilnost utiče na raspored snaga u svetu  -  Ukrajina nije poslednja zemlja čija je unutrašnja nestabilnost dovela do konflikta koji je uticao na raspored snaga u svetu, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

„Faktori rizika nisu samo protivrečnosti među državama, već i unutrašnja nestabilnost država, posebno kada se radi o zemljama koje se nalazi na granicama geopolitičkih interesa krupnih zemalja ili na granici kulturnih, istorijskih, ekonomskih, civilizacijskih kontinenata. Ukrajina je jedan primer konflikta koji utiče na raspored snaga u svetu. I mislim da taj konflikt nije poslednji“, istakao je ruski predsednik.

824 hiljade ljudi napustilo svoje domove zbog konflikta u Ukrajini  -  Najmanje 824 hiljade ljudi je bilo primorano da napusti svoje domove zbog konflikta u Ukrajini, kažu u kancelariji Visokog komesara UN za izbeglice. 430 hiljada ljudi je raseljeno, 387 hiljada je prešlo na teritoriju Rusije, još 6,6 hiljada pobeglo u zemlje EU ili Belorusiju. Prema podacima UN, samo u septembru je bilo 170 hiljada raseljenih lica.

Pretresi u ukrajinskim kompanijama koje reemituju programe ruskih televizija  -  Istražitelji ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova su pretresli kancelarije kompanija koje prenose programe ruskih televizija u Ukrajini. RIA Novosti javljaju da su računi kompanija blokirani, konfiskovana je digitalna tehnika.

Pretresi su izvršeni u kancelariji kompanije „Ujedinjenje ruskih televizija“, koja prema podacima MUP-a Ukrajine predstavlja ruski Prvi kanal, u prostorijama „Torsata“, kompanije koja ima isključivo pravo na reemitovanje ruskih TV kanala u Ukrajini, i u kompaniji „Sat telekom“.

Putin: Rusija ne okreće leđa Evropi, ali mora se uzeti u obzir rastuća uloga Istoka  -  Danas čujemo tvrdnje da Rusija navodno okreće leđa Evropi, traži druge partnere, pre svega u Aziji. Želim da kažem da je to apsolutna neistina.

Naša aktivna politika u Azijsko-pacifičkom regionu nije počela danas i nije povezana sa sankcijama. Počela je pre više godina. Rukovodili smo se istim čime se rukovode i mnoge druge zemlje, pa i zapadne – Istok ima sve veću ulogu u svetu, u ekonomiji i politici, rekao je Putin.

„Jednostavno ne možemo da ne obraćamo pažnju na to. Još jednom želim da naglasim da to svi rade. A veći deo naše teritorije je u Aziji. Zašto da u tom slučaju ne iskoristimo svoje prednosti?“

Zapad ne može bez Rusije u borbi protiv globalnih izazova  -  Zapadu je potrebna Rusija za borbu protiv globalnih izazova kao što je Islamska država. Ta saradnja ne sme zavisiti od situacije u Ukrajini, izjavio je bivši francuski ministar spoljnih poslova Dominik de Vilpen. Ukrajina - iz minuta u minut -

On smatra da Zapad mora da izađe iz spirale sankcija prema Rusiji i da se obnovi tesna saradnju.

Bivši ministar se nada da će Rusija i Francuska u najskorije vreme poboljšati odnose i da će ugovor o isporuci nosača helikoptera „mistral“ biti ispunjen.

Rosnjeft će samostalno nastaviti da traži naftu u Karskom moru  -  Rosnjeft će nastaviti bušenje u Karskom moru samostalno, izjavio je predsednik kompanije Igor Sečin. On je naglasio da će za taj rad koristiti platforma koja najviše odgovara arktičkim uslovima i nije odbacio saradnju sa Gaspromom.

Zbog američkih sankcija prema naftnoj industriji Rusije, kompanija ExxonMobil neće moći da nastavi dalju saradnju s kompanijom Rosnjeft u Karskom moru.

Bušenjem na prvoj platformi „Univerzitetskaja 1“ otkrivene su zalihe od oko 338 milijardi kubika gasa i više od 100 miliona tona nafte.