Bizarni odnosi Srbije i Albanije

U ovom trenutku na Balkanu, teško da se vide pozitivni znaci. Blokirane su glavne investicije, postavlja se pitanje šta je na Balkanu zapravo i ostalo osim nacionalizma, koji je na neki način, odbrambeni odgovor svih balkanskih naroda u situaciji kada im niko drugi ne nudi nikakvu drugačiju perspektivu.

Pred istorijsku posetu premijera Albanije Srbiji, bilo je rečeno da je „vreme da se okrene nova stranica u političkim i ekonomskim odnosima između dve zemlje“. Naime, prvi put posle 68 godina od posete Envera Hodže, premijer Albanije Edi Rama je od ponedeljka u dvodnevnoj poseti Srbiji, tokom koje je razgovarao sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali i posetio Preševo na jugu Srbije gde živi albanska manjina.

Prvi dan Ramine posete Srbiji, obeležen je diplomatskim incidentom na zajedničkoj konferenciji za novinare dvojice premijera. Naime, srbskog premijera Aleksandra Vučića isprovociralo je to što je Rama govorio o Kosovu, temi koja po njegovim rečima nije dogovorena.

Posetu i situaciju nastalu posle konferencije za štampu, za „Glas Rusije“ komentariše profesor Predrag Simić, sa Fakuleta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu:

- Situacija u srbsko-albanskim odnosima je bila i ostala bizarna i posle posete albanskog premijera. Sa druge strane, normalno je da se od posete mnogo očekivalo. Poseta je inicirana na konferenciji u Berlinu, u septembru ove godine i verovalo se da će ona dovesti do istorijskog proboja u srbsko-albanskim odnosima, a takvi su se i naslovi mogli videti po novinama. Međutim, na tu posetu su se nadvili oblaci već zbog incidenta na utakmici reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu. U toj situaciji, postavlja se pitanje da li je i trebalo insistirati da se ta poseta održi, a i bila je odložena za 10 dana.

Ipak, očigledno, poruke koje su stigle od albanskog premijera, tokom konferencije za štampu, koja je održana zajedno sa njegovim domaćinom premijerom Srbije, nisu bile one koje je domaćin želeo da čuje. Zapravo, poruke su bile potpuno suprotne stavovima Beograda i očigledno je da u njima nije bilo ni najmanje želje za nekakvim kompromisom, koji bi otvorio put ka normalizaciji srbsko-albanskih odnosa.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odbio je da se sastane sa albanskim premijerom Edijem Ramom, objasnivši tu odluku ponašanjem gosta iz Tirane i „provokacijom na konferenciji za novinare u ponedeljak, na kojoj je zatražio od Srbije da prizna nezavisnost Kosova.“ Srbija se već dve i po godine trudi da Balkan postane bezbedan i prosperitetan region u Evropi, ali dok je neodgovornih političara poput Edija Rame, jasno je da će to biti težak posao pun izazova, izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Bekim Blakaj izvršni direktor organizacije Fond za humanitarno pravo iz Prištine, govori o poseti premijera Albanije Srbiji:

- Ova poseta je bila više „probijanje leda“. Čini mi se da je to i najvažnije. Verujem da će naredne posete premijera i drugih zvaničnika ove dve dražve biti mnogo lakše i u mnogo boljoj atmosferi. Što se tiče neke konkretne saradnje između Albanije i Srbije, mislim da bi bilo najlakše uspostaviti ekonomski plan i saradnju.

A što se tiče političke saradnje, bili smo svedoci konferencije za štampu, gde se videlo da postoje totalno suprotni stavovi oko Kosova. Tu bi se jedino preko EU, odnosno evropskih integracija moglo pomoći ovim dvema državama da uspostave i tu političku saradnju.

Albanski premijer stigao je u Preševo dan nakon posete Beogradu, a autoput od Niša ka makedonskoj granici, tačnije od Vranja do Preševa, bio je privremeno zatvoren ovim povodom. Mnogo je kontroverzi bilo oko posete albanskog premijera Preševu, a situaciju komentariše Zijad Bećirovič, analitičar Međunarodnog instituta za Bliskoistočne i Balkanske studije:

- Za srpsku javnost je vrlo osetljivo pitanje Preševa, Medveđe i Bujanovca- posebno posle proglašenja nazavisnosti Kosova. Uopšte, poslednjih godina su intenzivirane situacije koje su sporne ili konfliktne na tom području.

Međutim, moramo znati da kada dolaze predsednici stranih država u posetu pojedinoj zemlji, u ovom slučaju u Srbiju, vrlo često posećuju i svoju nacionalnu zajednicu, odnosno manjinu u toj državi. Tako je i predsednik Hrvatske Josipović posetio hrvatsku manjinu, kao i predsednik Rumunije koji je posetio rumunsku manjinu. Ukoliko predsednik vlade Albanije posećuje Preševo i Bujanovac, obično bi to trebalo uraditi sa svojim domaćinom. Tako da je bilo za očekivati da prilikom posete Preševu, u delegaciji, zajedno sa premijerom Albanije bude i predsednik vlade Republike Srbije kao njegov domaćin. Mislim da je to mogao biti snažan impuls daljem razvoju odnosa, jer se bojim da će posle samostalne posete premijera Albanije Preševu, biti anulirani i makar simbolični napredak u srbsko- albanskim odnosima.

Da li se posle svega može optimistično gledati na budućnost odnosa na Zapadnom Balaknu, govori profesor Predrag Simić:

- Mislim da će se posle ove posete dijalog nastaviti- to je i srbski premijer potvrdio u svom izlaganju na konfereciji za štampu. Ipak, lično se pitam o čemu će se dalje razgovarati, jer su pozicije dve zemlje oko kosovskog pitanja u ovom trenutku dijametralno suprotne i moglo bi se čak reći i suprotstavljene. Tu prosto ne vidim mnogo prostora za nekakv ozbiljniji napredak.

U ovom trenutku na Balkanu, teško da vidim nekakve pozitivne znake. Znate, blokirane su glavne investicije, između njih i Južni tok, nekakvi izgledi da se u dogledno vreme pristupi EU su krajnje neizvesni i na kraju postavlja se pitanje šta je na Balkanu zapravo i ostalo osim nacionalizma, koji je na neki način, odbrambeni odgovor svih balkanskih naroda u situaciji kada im niko drugi ne nudi nikakvu drugačiju perspektivu.

Jovana Vukotić,