Južni tok nema alternativu

Uprava Gasproma izjavljuje da bez obzira na sve veći otpor od strane SAD i Evropske komisije, realizacija ruskog projekta izgradnje gasovoda Južni tok izvodi se u „planiranom režimu“.

Trenutno osnovni pripremni radovi se vode na delu cevovoda koji prolazi kroz akvatorijum Crnog mora. A već naredne godine započinje izgradnja deonice preko teritorije Mađarske.

Radovi na projektu Južni tok se nastavljaju i sam gasovod će biti izgrađen prema planu – potvrdilo je rukovodstvo ruske kompanije Gasprom. Prema svedočenju šefa departmana kompanije za rad sa organima vlasti Ruske Federacije Vladimira Markova, izgradnja Južnog toka realizuje se svaki dan po planu.

Da podsetimo da realizacija projekta Južni tok planira njegovo puštanje u rad punim kapacitetom od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje 2018. godine. To je otprilike trećina obima gasa koji Rusija ispuručuje svojim evropskim partnerima danas. 2013. godine date isporuke prirodnog gasa u Evropu su iznosile 162,7 milijardi kubnih metara. Prema rečima predsednika uprave Gasproma Alekseja Milera, to je maksimalna vrednost u čitavoj istoriji ruske i sovjetske gasne industrije. Već danas udeo Gasproma na evropskom tržištu iznosi više od 30% u potrošnji gasa i 64% u gasnom uvozu. Drugim rečima, ruska kompanija je evropski isporučilac broj jedan. Radi poređenja – gasni projekat EU Nabuko koji predviđa isporuke u Evropu mimo Rusije bio je planiran za 26-32 milijarde kubnih metara gasa godišnje – tačnije dva puta manje nego što može da da Južni tok.

Ipak inicijatorima projekta Nabuko nije pošlo za rukom da osiguraju čak takve potencijalne obime. Tokom 2012-13. godine iz projekta dosledno je istupila mađarska kompanija MOL, nemački energetski koncern RWE, kao i međunarodni konzorcijum za razradu azarbejdžanskog gasnog nalazišta Šah-Deniz. A u junu 2013. godine austrijska gasna kompanija OMV Gas GmbH, koja je bila na čelu konozrcijuma za izgradnju Nabuka, zvanično je objavila da je projekat anuliran.

Neuspeh projekta Nabuko samo je još jednom dokazao neophodnost saradnje sa Rusijom. Nabuko neće izgraditi. Posle deset godina kolebanja, posebno u kontekstu situacije u Ukrajini, mi smo primorani da delujemo. To je neophodnost, – tako kratko i jasno izrazio se državni sekretar vlade Mađarske za pitanja energetike Andraš Aradski. Mi ćemo realizovati ovaj projekat, pošto smo uvereni da će on značajno uvećati bezbednosti isporuka gasa u Centralnu Evropu, i zatim mi smatramo da je Južni tok projekat od evropskog interesa, - potvrdio je ministar inostranih poslova Mađarske Petar Sijarto.

Pretrpevši neuspeh u ekonomskoj konkurenciji sa Rusijom, rukovodstvo EU rešilo je da po svaku cenu blokira realizaciju projekata svojih uspešnijih konkurenata. Računa se na to da se evropske zemlje učesnice Južnog toka nateraju da odustanu od poštovanja međuvladnih sporazuma sa Rusijom, pozivajući se na stavove Trećeg energetskog paketa EU. Dati paket predviđa podelu biznisa prodaje i transporta gasa. Ipak njegovi stavovi su bili razrađeni 2009. godine, tačnije već posle sklapanja međuvladinih sporazuma o Južnom toku. Znači, reč je o pokušaju revidiranja jedne od ključnih međunarodno-pravnih normi kako bi se ugodilo „energetskim ratovima“ – istakao je u razgovoru za Rosiju sevodnja šef ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov:

- Evropska komisija faktički zahteva da evropske zemlje retroaktivno promene međuvladine sporazume i da ih dovedu u sklad sa Trećim energetskim paketom EU. Sa pravne tačke gledišta to znači odustajanje od stava o tome da zakon nema obratnu snagu.

EU ne zbunjuje ni to što je jedan od ključnih učesnika projekta Južni tok Srbija – zemlja koja nije članica EU. Od nje takođe zahtevaju da zamrzne učešće u projektu Južni tok na osnovu statusa zvaničnog kandidata za stupanje u EU koji je pružen Beogradu. Međutim, ni u kakvim dokumentima EU za stupanje u organizaciju nisu propisani stavovi na osnovu kojih se može naterati suverena država da odustane od ranije sklopljenih sporazuma sa trećim zemljama. O ekonomskoj svrsishodnosti ovakve politike ne treba ni govoriti. Blokirajući realizaciju projekta Južni tok, Evropska komisija faktički predlaže građanima EU da i dalje ostaju taoci tranzita gasa preko Ukrajine – sa njenim političkim haosom, finansijskim problemima i faktički građanskim ratom. Brisel se očigledno odlučio za principijalni stav i u osnovi tog principa leži briga o političkim interesima same evropske birokratije – podvukao je u razgovoru za Rosiju sevodnja direktor energetskog pravca ruskog Instituta energetike i finansija Aleksej Gromov:

- Ako EU popusti Rusiji u tom pitanju, faktički ona će potpisati da Treći energetski paket i zakonodavstvo EU nisu značajni za zemlje članice ove organizacije u slučaju da one imaju sklopljene bilateralne sporazume sa trećim zemljama.

Odlučiti se na nešto slično znači da bi EU priznao Rusiju za ravnopravnog partnera u oblasti energetike. Neviđena raskoš za rukovodstvo EU u uslovima pritiska od strane zemalja SAD. To priznaju čak i u evropskim prestonicama. Tako premijer Mađarske Viktor Orban otvoreno izjavljuje da Vašington vrši pritisak na njegovu zemlju zbog saradnje sa Rusijom po pitanjima energetike, plašeći se zbližavanja Moskve i Budimpešte. Brisel poslušno nastavlja kurs potkopavanja sopstvene energetske bezbednosti kako bi ugodio geopolitičkim proračunima i špekulacijama.

Petar Iskenderov,